Visok holesterol je veći faktor rizika za dobijanje infarkta od pušenja i fizičke neaktivnosti

Kardiovaskularne bolesti (KVB) su vodeći uzrok smrti u svetu i odnose više života nego svi oblici maligniteta zajedno. U 4 od 5 slučajeva kardiovaskularnih smrti uzrok je aterosklerotska kardiovaskularna bolest. Jedan od glavnih faktora rizika za razvoj ove bolesti je povišen nivo LDL holesterola, kao i dužina trajanja izloženosti ovom faktoru. Ipak, ohrabrujuće je da 80 odsto ranih kardiovaskularnih događaja može da se spreči, posebno boljom kontrolom LDL holesterola, faktora rizika koji najlakše može da se promeni.

Kako bi podigli svest o kardiovaskularnim bolestima, Udruženje pacijenata za borbu protiv srčanog udara „Moja druga šansa“ pokrenulo je kampanju „U ritmu čuke“. Kampanji se pridružio i fudbalski klub „Čukarički“, koji je prepoznao značaj ove teme, jer vrhunski sportisti znaju koliko je važna fizička aktivnost i bavljenje sportom, ali da je podjednako bitno i redovno kontrolisanje zdravlja. U okviru ove podrške, u petak 17. maja sa početkom od 18.30 sati na utakmici Superlige Srbije između Čukaričkog i Partizana, svi posetioci utakmice na Banovom brdu dobiće edukativne brošure kao svojevrsni vodič za prevenciju kardiovaskularnih bolesti.

"Najznačajniji faktor rizika za razvoj kardiovaskularnog događaja jesu neregulisane vrednosti lipida u krvi. Smatra se da su oni mnogo rizičniji faktor od cigareta, fizičke neaktivnosti, hipertenzije i dijabetesa. Napredovanje ateroskleroze pacijent ne oseća, nema tegobe, dok se u krvnim sudovima stvaraju plakovi. Ako naši pacijenti ne vode računa, prvenstveno o LDL holesterolu, svrstavaju se u kategoriju osoba koje imaju znatno veći rizik za rano dobijanje neželjenih kardioloških bolesti", prof. dr Dragan Simić, kardiolog, predsednik Udruženja kardiologa Srbije.

Svaka odrasla osoba bi trebalo da ima LDL holesterol ispod 3 mmol/l, a poželjno bi bilo da taj LDL holesterol bude i ispod 2mmol/l.

"Ako osoba, na primer ima prosečno LDL holesterol 3,37 mmol/l, što je 20 odsto iznad gornje dozvoljene granice, treba da zna da ima 18 odsto veću šansu da dobije neki veći kardiološki događaj. Vrednost LDL holesterola direktno je u korelaciji sa šansom da se dobije srčani ili moždani infarkt, pa tako osobe koje su već imale neki kardiološki događaj, ili imaju ugrađen stent ili bajpas, vrednosti LDL holesterola ne smeju im prelaziti iznad 1,4 mmol/l",  upozorava prof. dr Dragan Simić, kardiolog, predsednik Udruženja kardiologa Srbije.

Svaki doktor, kardiolog - internista treba da uradi takozvanu procenu personalnog riziko faktora kod svakog pacijenta, jer je to jako važno u daljem pristupu lečenja. Ono što je takođe važno jeste da svaki kardiolog ili internista ne treba da ostane inertan ako pacijent ima povišene vrednosti LDL holesterola, već treba da utiče na njega da te vrednosti snizi promenom životnog stila i adekvatnom terapijom.

"Holesterol može da bude povišen zbog greške u metabolizmu holesterola, koji se nasleđuje od roditelja, a može da bude povišen i zbog neodgovarajuće ishrane. Kada govorimo o holesterolu, nije nam samo važno koliko je ukupna vrednost holesterola, već koja je vrednost dobrog (HDL) i lošeg (LDL), kao i triglicerida. Ono što nas posebno zanima jeste odnos između dobrog i lošeg holesterola, odnosno što su vrednosti dobrog holesterola manje, a lošeg holesterola veće, to je veći rizik od kardiovaskularne bolesti, pre svega ateroskleroze", objašnjava prof. dr Petar Otašević, upravnik Klinike za kardiologiju u Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje.

Savetuje se da se do 40. godine bar jednom uradi takozvani lipidni profil, kako bi se videlo koliki je zapravo urođeni rizik.

"Neke osobe imaju veoma visoke vrednosti holesterola i one su pod rizikom od razvoja akutnog infarkta i šloga već u dvadesetim godinama. Pomoću posebnih formula računamo rizik koji, osim vrednosti holesterola, uzima u obzir pol, vrednosti krvnog pritiska, kao i da li osoba puši ili ne. Na osnovu toga dobijamo vrednosti koje nam kažu da li je pacijent pod niskim, umerenim ili visokim rizikom od razvoja kardiovaskularnog događaja. Ukoliko je pacijent pod visokim rizikom onda savetujemo terapiju lekovima", kaže doktor.

Prva linija su statini, ali ukoliko je neko imao kardiovaskularni događaj, uz standardne lekove mora uzimati i neke novije medikamente.

"Od nedavno imamo i dodatni korak, a to je inovativna terapija sa ciljanim delovanjem na jetru koja se dozira dva puta godišnje, a koja omogućava da još veći procenat pacijenata dostigne svoje ciljne vrednosti LDL holesterola. Nadamo se da će ova inovativna terapija uskoro biti dostupna za pacijente u našoj zemlji o trošku zdravstvenog osiguranja", kaže prof. dr Otašević.

Milan Lešnjak (48), fudbalski trener, direktor omladinske škole FK Čukarički prošle godine je iz punog zdravlja doživeo infarkt miokarda.

"Nisam imao nikakve simptome. To se desilo iznenada, tokom noći oko pola 12. Taj dan mi je bio uobičajen, radio sam, kasnije sam se video se sa prijateljima, nikakav stres. Osetio sam neku vrelinu, kao da mi je neko vulkansku lavu stavio na grudi. I od tog trenutka sam postepeno osećao sve jači bol, kao da me neko bode direktno u srce. Odmah sam pozvao Hitnu pomoć i oni su me prevezli u Institut za kardiovaskulerne bolesti Dedinje, koja je bila dežurna bolnica. Te noći dobio sam dva stenta, koja su mi spasila život. Imao sam sreće. Ceo život se bavim sportom, profesionalno sam igrao fudbal. Nisam neko ko ima loše navike, živim poprilično zdravo, ali eto, desilo mi se. Sada redovno pijem terapiju, kontrolišem se i idem kod lekara", kaže Lešnjak.

Da bi se unapredilo javno zdravlje u domenu kardiovaskularnih oboljenja, koje odnose najviše života i predstavljaju značajno opterećenje kako za pacijente, tako i za zdravstveni sistem, neophodno je da se udruženim naporima države, struke i udruženja pacijenata omogući dobra strategija za kontrolu i prevenciju hroničnih nezaraznih bolesti.

"Svi mislimo 'neće baš mene', ali to je pogrešno. Infarkt dolazi iznenada i ne bira ni pol, ni uzrast, ni osobu, ni rasu. Pacijenti, pre svega treba da slušaju svoje lekare/kardiologe, vode uredan život, redovno idu na kontrole i piju propisane lekove. Kada bi svako za sebe i svoje bližnje, učinio taj mali napor, verujem da bismo spasili veliki broj ljudskih života, da možemo prevenirati veliki broj infarkta i sprečiti fatalne ishode", kaže kaže Ivan Toljagić, predsednik Udruženja „Moja druga šansa“.

***

BONUS VIDEO: Dr Katarina Bajec Mitovi i zablude o holesterolu

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=drkatarinabajecmitoviizabludeoholesterolu-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5820582"]