Tamara Džamonja: Kad je umor znak neke somatske bolesti

Odgovore na ova pitanja dobili smo od gošće Novog dana, psihološkinje i profesorke Filozofskog fakulteta u Beogradu Tamare Džamonje.„Dugo već slušamo da se ljudi žale na premor i pre pandemije koronavirusa, i mislim da je u pitanju način života koji nas dovodi do toga. Čak i posle spavanja i odmora ljudi se tako osećaju“, kaže profesorka.Kako dalje objašnjava, nije u pitanju samo fizički zamor, već i mentalni. Sve ono što nas čini umornim i dalje traje.„Suština hroničnog zamora zapravo nije samo količina posla, a i to se u velikoj meri uvećalo, već i mentalnog zamora zbog okruženja u kome živimo, sada već dugi niz godina, jer smo stalno pod nekim stresom“, kaže profesorka Džamonja.Psihički zamor je postojao, jer smo stalno radili žurili, ali je tome dodat i mentalni umor, dodaje.„Generalno posmatrano, umor jeste posledica stresa. Jedan od osnovnih simptoma kada smo pod stresom je da se, i pored odmaranja, osećamo umorno. Dolazi do gubitka efikasnosti, bezvoljnosti, neraspoloženja, ništa nam se ne radi, i ono što radimo, radimo sa teškoćom“, objašnjava profesorka.Imamo utisak i to se prilično često događa, da smo umorni od kada se probudimo, slično se dešava i kada se vratimo sa odmora. Sve su to znaci hroničnog stresa.Kako profesorka kaže „stres mobiliše energiju, tako da se borite sa nekom situacijom koja koja vas trenutno opterećuje ili pritiska. Ali iza toga dolazi stalni pritisak i onda ulazite u stanje hroničnog umora, koji je rezultat hroničnog stresa“.Izvori zadovoljstva imaju važnu ulogu, biti u društvu ili odlaziti na različite događaje. To nam je u nekom trenutku bilo uskraćeno tokom pandemije. Međutim, profesorka kaže da sada, kada nam je ponovo postalo dostupno, koliko toliko, to proizvodi izvesnu strepnju zbog situacije sa koronavirusom koja traje predugo i lakoće zaražavanja.Slušamo loše vesti od kada se probudimo, o epidemiološkoj, političkoj, ekonomskoj situaciji, klimatskim promenama takođe, sve to ima dodatni uticaj. Stiče se utisak da je nešto negativno preuzelo primat.„U životu uvek imate i pozitivno i negativno, tako da morate stalno da balansirate. Međutim, stvaranje te ravnoteže je značajno otežano. Tako je kod većine ljudi, ali neki i dalje uspevaju da održe taj balans, pa imaju više izbora i izvora zadovoljstva“, smatra profesorka Džamonja.Ona dalje objašnjava da bi mogli sebi da pomognemo, tako što ćemo uraditi ono što je do nas, što je pod našom kontrolom, koliko god je toga sada manje i sve je uži prostor koji možemo da kontrolišemo.„Ukoliko su nam nedostupne stvari koje su nam ranije bile dostupne, još uvek možemo da se okrenemo drugim stvarima koje su nam dostupne. Odlazak u prirodu, pa iako je lošije vreme, ne bude tako loše kada ste u takvom okruženju. To vam napuni baterije na kratko, ali vi se ponovo vraćate u jednu svakodnevnicu koja jeste iscrpljujuća.“Profesorka se osvrnula i na oboljenja kao posledicu zamora.„Ne bi trebalo da čekamo da se pojavi znak neke somatske bolesti. Čak i stres na nas deluje tako što pokreće čitav niz procesa u organizmu koji su zapravo štetni na duže staze i dovode do niza kardiovaskularnih oboljenja, kao i porasta broja onkoloških pacijenata, sve je to u velikoj meri posledica stresa“.Ona je takođe dodala da, kada čovek oseća umor, ne bi trebalo samom sebi da bude dijagnostičar, već da se obrati stručnjaku, kao i da to ne znači da ne bi trebalo ništa da radi po pitanju umora koji je mentalni. Trebalo bi da pogleda šta bi još mogao da unese u svoj život, što bi ga činilo zadovoljnijim.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram