Struka protiv korone: Psihološke posledice kovida

Na ovo pitanje odgovara dr Aleksandar Baucal, psiholog i jedan od stručnjaka koji su pristali da učestvuju u akciji portala Nova.rs u kojoj odgovaramo na pitanja građana o koronavirusu.On podseća da "kada se neko od ljudi iz naše okoline oporavi svi odahnu jer je najgore prošlo i život može da se nastavi dalje"."U takvoj atmosferi, sasvim razumljivo, propustili smo da obratimo pažnju na rizike po mentalno zdravlje onih koji su imali srednje i teže oblike bolesti" ističe.Navodi da studije koje se kontinuirano sprovode u Americi i Velikoj Britaniji ukazuju na psihološke teškoće sa kojima se suočava svaka peta osoba koja je preležala koronu."Prema ovim studijama ove osobe se suočavaju sa povećanim umorom, bezvoljnošću, teškoćama sa spavanjem, povećanom brigom i anksioznošću, strahom od dodatnih zdravstvenih komplikacija, teškoćama sa pažnjom i u vraćanju redovnim profesionalnim i životnim aktivnostima. Ove teškoće kod nekih traju i do tri meseca nakon što su zvanično preboleli koronu" objašnjava.Ističe da su osobe koje su se i pre korone suočavale sa određenim teškoćama u vezi sa mentalnim zdravljem  u posebnom riziku od ovih postkorona traumatskih teškoća, ali upozorava da su  ove studije ukazale da se među njima nalazi značajan broj osoba koji nikada ranije nisu imale takve teškoće.Iz tog razloga, prema njegovim rečima, u ovim zemljama je pokrenuta inicijativa da se posveti dodatna pažnja psihološkim teškoćama sa kojima se mogu suočiti osobe koje su prebolele koronu i da ima se obezbedi adekvatna psihološka pomoć i podrška."Jedna analiza koja je realizovana u Velikoj Britaniji je dala procenu da će tokom 2021. godine doći do povećanja potrebe sa pružanjem dodatne psihološke pomoći za oko 40 odsto" naglašava dr Baucal.Prva važna pouka za sve nas iz ovih studija, kako ističe, se odnosi na činjenicu da se teškoće sa koronom, za značajan broj ljudi, ne završavaju sa fizičkim ozdravljenjem. To je važno i za osobe koje se suočavaju sa navedenim teškoćama, ali i za ljude koji žive i rade sa njima."Oni koji su preležali koronu i taman su odahnuli treba da budu svesni da je moguće da se mogu pojaviti naknadni psihološki simptomi. Na taj način se izbegava da ih pojava takvih teškoća iznenadi i uplaši što može da dovede do dodatnih komplikacija. Pored toga, ovo je važno i za osobe koje žive i rade sa njima kako biti mogli da im pruže odgovarajuće razumevanje i podršku" objašnjava.Druga važna pouka se odnosi na državu i zdravstveni sistem."Naime, nalazi ovih istraživanja ukazuju na potrebu da se pojačaju kapaciteti za pružanje psihološke podrške građanima koji su preležali koronu i koji se suočavaju sa dodatnim psihološkim teškoćama. Zanemarivanje ovih teškoća može da ima značajne negativne posledice po mentalno zdravlje građana" smatra dr Baucal.Ako to nije dovoljan argument za Vladu i državu, on ističe da ove naknadne psihološke teškoće mogu da imaju i ekonomske posledice pošto smanjuju profesionalne kapacitete ljudi i njihovu produktivnost."Treća pouka se odnosi na sve nas kao članove istog društva koji se nalazimo u istoj nevolji, kao i na medije koji treba da nam omoguće da 'razgovaramo' o važnim temama. Razumljivo je zašto je u prethodnom periodu tema psiholoških teškoća koje mogu da prate koronu bila zanemarena. Međutim, vreme je da više pažnje posvetimo različitim naknadnim potresima koje proživljavaju mnoge osobe koje su uspele da prebole koronu" zaključuje.

***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram