3
Svaka od aktuelnih bolesti ima specifičnosti kad je u pitanju zaraznost, period inkubacije do pojave simptoma, a prestanak simptoma često ne znači da tad i prestajete da budete zarazni. Pogledajte tabelu.
Kad na primer sedite u busu pored nekoga ko ima suvi kašalj, kada čujete da je prijatelj sa kojim ste sinoć popili piće pozitivan na kovid ili da je školski drug vašeg deteta povratio u učionici – verovatno i vi istog trenutka počinjete da obraćate pažnju na to kako se osećate i da li su se eventualno i kod vas javili neki simptomi koji ukazuju na zarazu.
S obzirom na to da je sezona gripa i raznih virusa uveliko u toku, kovid infekcije i dalje kruže, a sada i vesti o izbijanju morbila, možda vam deluje neizbežno da ćete zakačiti nešto od toga. Ali ne šire se sve infekcije tako lako.
To zavisi od međudejstva brojnih faktora, uključujući to koliko je snažan imuni sistem zaražene osobe i perioda inkubacije, odnosno koliko dana je potrebno da se simptomi pojave nakon što je neko zaražen virusom.
Jedan od najvažnijih faktora je stopa reprodukcije patogena (ili R stopa), mera koliko je zarazan, na osnovu prosečnog broja sekundarnih infekcija koje jedna osoba izaziva. Stopa R od 1 znači da će u proseku svaka osoba koja je zaražena zaraziti još jednu osobu.
Zanimljivo je da su dve od svih najzaraznijih bolesti morbile (uzrokovane virusom, morbilivirusom) i veliki kašalj (uzrokovane bakterijom, Bordetella pertussis), sa najvišim stopama R — 15-20 i 15-17 respektivno. To znači da jedna zaražena osoba može da zarazi do 20 drugih boginjama, a do 17 velikim kašljem.
Na drugom kraju spektra, tuberkuloza (TB), jedna od najsmrtonosnijih zaraznih bolesti, ima stopu R u Velikoj Britaniji manju od 1, što znači da je malo verovatno da će osoba zaraziti nekog drugog – potreban je produženi blizak kontakt.
Na prvi pogled zbunjujuće je da je kod gripa i prehlade R stopa samo 1-2, pa, ipak, verovatno ćete imati više prehlade tokom života nego bilo koje druge bolesti.
„To je zato što prehlade generalno izazivaju blagu bolest i ljudi idu na posao i u školu i nastavljaju da šire viruse“, kaže Ron Ekles, profesor emeritus i bivši direktor Common Cold Centra na Univerzitetu u Kardifu. „Virusi gripa su zarazniji jer se svake godine pojavljuju novi, tako da nećete imati imunitet na njih i, kao rezultat, imaju veće šanse da se uspešno preuzmu. Prehladite se ili dobijete grip udišući čestice virusa, obično u kapljici sluzi od nekoga ko je zaražen, kašljanjem ili kijanjem – ali i dodirivanjem površina koje su kontaminirane ovim kapljicama (virusi mogu preživeti nekoliko sati izvan tela), a zatim dodirivanjem usta, nosa ili očiju“, dodaje profesor Ekles.
Pročitajte još:
Bolesti koje se mnogo šire imaju određene karakteristike koje im pomažu u tome. Na primer, bakterija koja dovodi do velikog kašlja izaziva kašalj šest do deset nedelja, kako bi maksimizirala svoj potencijal širenja, napominje Daily Mail.
Takođe, za svaku je karakterističan period inkubacije — kod nekih infekcija (npr. obična prehlada) primetićete simptome u roku od nekoliko dana nakon izlaganja, ali kod drugih može proći i nekoliko nedelja dok se simptomi ne pojave. Na primer, boginje imaju period inkubacije do tri nedelje.
Da li je zaražena osoba zarazna tokom perioda inkubacije zavisi od vrste infekcije – na primer, kod malih boginja i varičela, osoba može biti nesvesna da je zaražena i mogla bi da širi virusne kapljice na druge nedeljama pre nego što se pojave prepoznatljivi simptomi.
„Nije jasno zašto neki imaju duži period inkubacije od drugih, ali to je verovatno zato što izbegavaju imuni sistem“, kaže Ekles.
„Razni faktori će uticati na to da li ćete se zaraziti ili ne, uključujući i to koliko virusa osoba sa kojom ste u kontaktu „izbacuje“ u tom trenutku; da li ste u zatvorenom prostoru ili ne; temperaturu i vlažnost okoline (na primer, virusi prehlade bolje preživljavaju u vlažnim uslovima) — i vaš imunitet, godine, opšte zdravlje i geni“, pojašnjava.
Većina virusa nas inficira istim mehanizmom. Bilo da ulaze kroz nazalne prolaze, oralno ili preko kože, ulaze u ćelije i „otimaju mašineriju“ kako bi pomogli replikaciju. Oni tada putuju okolo da zaraze više ćelija, objašnjava profesor Ekles.
„U ovoj fazi vaš imuni sistem počinje da otkriva virus. U prvoj fazi, bela krvna zrnca će osloboditi hemikalije peroksida koje mogu oštetiti ili progutati patogene, ali nakon pet do deset dana počinjete da proizvodite antitela koja su specifična za virus i koja čiste telo od infekcije. Taj odgovor počinje da stvara simptome, kao što su drhtavica i temperatura: to su znaci da telo pokušava da se izbori sa infekcijom“, kaže on.
Pročitajte još:
Genetski faktori takođe mogu igrati ulogu u tome da li ćete uhvatiti infekciju i razviti simptome, dodaje profesorka Šina Kruikšank, imunološkinja sa Univerziteta u Mančesteru.
„U studijama u kojima su ljudi izloženi uobičajenim virusima kao što je prehlada u laboratorijskim uslovima, neki ljudi se ne zaraze virusima, dok se drugi ozbiljno razbole“, kaže ona. „Ovo zavisi od toga koliko je efikasan vaš imuni sistem i vaše genetike. Takođe, što ste imuniji na patogen, manja je verovatnoća da ćete biti dobar domaćin da se taj virus umnožava i potom proširi na druge ljude — što je argument za vakcinaciju; ne štitite samo sebe, već i druge.“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
