Studija sugeriše da postoji samo jedan "ključni krivac" za Alchajmera i - svi smo u opasnosti

Naime, istraživači sugerišu da su takozvane "stresne granule" – nakupine proteina i RNK koje nastaju oko ćelija u stresnim uslovima – ključni krivac za Alchajmerovu bolest. Ove granule se formiraju usled različitih genetskih i ekoloških faktora rizika, a istraživači veruju da one igraju ključnu ulogu u razvoju bolesti, piše Science alert.

Studija se oslanja na podatke iz nekoliko zdravstvenih baza i prethodnih istraživanja, posebno jedno iz 2022. godine koje je pratilo napredovanje Alchajmerove bolesti. Otkriveno je da bolest izaziva velike promene u ekspresiji gena već u ranim fazama, što dovodi do povećanog stresa u ćelijama, ometa komunikaciju između neurona i izaziva abnormalnosti proteina poput amiloid-beta nakupina.

Međutim, ono što još uvek nije potpuno jasno jeste šta uzrokuje ove dramatične promene u ponašanju gena, a istraživači iz Arizone smatraju da bi upravo granule stresa mogle biti odgovorne za ove promene.

„Naš predlog, koji se fokusira na raspad komunikacije između jezgra i citoplazme, što dovodi do masivnih poremećaja u ekspresiji gena, nudi uverljiv okvir za sveobuhvatno razumevanje mehanizama koji pokreću ovu složenu bolest“, izjavio je neuronaučnik Pol Kolman.

Prema njihovoj hipotezi, granule stresa ometaju ćelijski transportni sistem, što modifikuje ekspresiju gena i izaziva simptome Alchajmerove bolesti, uključujući neuroinflamaciju i nakupljanje tau proteina. Ovo sugeriše da bi svi različiti aspekti bolesti mogli imati zajednički uzrok. Iako još uvek nema čvrstih dokaza, istraživanja pokazuju da se ova teorija uverljivo uklapa u postojeće naučne dokaze.

Zanimljivo je da se ćelijski stres, prema ovom modelu, javlja pre nego što se pojave ikakvi simptomi Alchajmerove bolesti. Ovo otvara mogućnosti za rano prepoznavanje i intervenciju, što znači da bi se većina simptoma mogla sprečiti ukoliko se bolest blokira u njenim najranijim fazama.

Istraživači takođe naglašavaju da različiti faktori – poput zagađenja vazduha ili genetskih mutacija – mogu uzrokovati da se ove granule stresa duže zadržavaju, a buduća istraživanja će morati detaljnije da razmotre kako se one formiraju i izazivaju štetu na ćelijskom nivou.

„Naš rad doprinosi tekućoj debati o tome kada Alchajmerova bolest zaista počinje, a ovo pitanje je sve relevantnije kako napredujemo u tehnologiji i istraživanju. Ključna pitanja su kada možemo da je prepoznamo i kada treba da započnemo intervenciju, a oba pitanja imaju duboke implikacije na društvo i buduće medicinske pristupe“, zaključio je Kolman.

Ova istraživanja, objavljena u časopisu Alzheimer’s Disease and Dementia, otvaraju nove horizonte u razumevanju i potencijalnoj prevenciji ove složene bolesti.