Nova vakcina za kovid, koja bi mogla da promeni tok borbe s pandemijom, upravo počinje ispitivanje na ljudima u Brazilu, Meksiku, Tajlandu i Vijetnamu. Vakcina nazvana NDV-HXP-S trebalo bi da proizvodi više antitela nego aktuelne, moglo da bude mnogo jednostavnije napraviti je i čuvati, a proizvodi se - u kokošijim jajima.
Vakcine kompanija kao što su Fajzer i Džonson & Džonson moraju da se proizvode u specijalizovanim fabrikama i koriste teško dostupne sastojke. Nasuprot tome, nova vakcina može masovno da se proizvodi u jajima, što je metod i proizvodnje vakcina za grip. Takođe, mogla bi da se bez problema čuva na dva do osam stepeni.
Ako se NDV-HKSP-S pokaže kao sigurna i efikasna, potencijalno bi se moglo proizvesti više od milijardu doza godišnje. Siromašnije zemlje koje se trenutno bore da nabave vakcine iz bogatijih mogle bi i same da je prave ili je nabave po niskim cenama, piše New York Times.
Ipak, za početak, klinička ispitivanja moraju da utvrde da NDV-HKSP-S stvarno deluje na ljude, mada su reakcije vakcinisanih životinja dale nadu da hoće. Prva faza kliničkih ispitivanja zaključiće se u julu, nakon čega će biti potrebno još nekoliko meseci.
Vakcina koristi visoko stabilizovani spajk protein sa površine koronavirusa kako bi obučila ljudski imuni sistem da prepozna i bori se protiv infekcije. Ovaj modifikovani spajk protein, nazvan HekaPro, projektovale su laboratorije Univerziteta u Ostinu, i ovo će biti prva primena u vakcini za ljude.
Pročitajte još:
„Moj tim i ja smo oduševljeni što je naša druga generacija stabilizovanog spajk proteina deo ove vakcine“, rekao je Džejson Meklilan, vanredni profesor molekularne biologije. „Nadamo se da će vakcina biti sigurna, efikasna i pristupačna, što će omogućiti većem broju ljudi širom sveta da imaju zaštitu od kovida 19“, preniosi UT News.
Meklilan i njegov tim učestvovali su i u dizajniranju verzije spajk proteina SARS-CoV-2, bazirane na njegove dve mutacije, koja je osnova svih vakcina odobrenih za distribuciju u SAD, a HekaPro bi bila još stabilnija verzija koja sadrži ne dve već šest mutacija koje deluju kao molekularne spajalice. Rezultat je proizvodnja više spajk proteina koji pomažu telu da se bori protiv infekcije.
***
Bonus video:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar