Najnoviji rezultati testiranja AstraZeneka vakcine, sprovedeni u Americi, pokazali su da je ova vakcina malo manje efikasna nego što je proizvođač prvobitno tvrdio. Podaci objavljeni rano jutros pokazuju da ovo cepivo sprečava simptomatske oblike kovida 19 u 76 odsto slučajeva, umesto 79, kao što se ranije tvrdilo.
Američki zdravstveni službenici javno su zamerali proizvođaču lekova što nije koristio najnovije informacije kada je u ponedeljak objavio privremenu analizu u kojoj se navodi da je vakcina efikasna za 79 odsto. Ova greška je danas ispravljena i pokazalo se da je oksfordska vakcina malo manje efikasna, što, međutim, ne zabrinjava stručnjake.
Pročitaj i:
Nakon nedelja krize, Evropska agencija za lekove utvrdila je da je vakcina bezbedna i efikasna, pa i oni i Svetska zdravstvena organizacija preporučuju vakcinisanje AstraZenekom. Ipak, i dalje je dosta nedoumica oko oksfordske vakcine protiv korone.
AstraZeneka može da se čuva u običnom frižideru i jedna doza košta nekoliko dolara. Zato je ona od starta bila velika nada u borbi protiv pandemije, pre svega, za siromašnije zemlje. Očekivalo se da će se proizvoditi i distribuirati u ogromnim količinama širom sveta. Odobrena je u preko 100 zemalja, ali ne i u Americi, a onda su počeli problemi, za koje, međutim, mnogi smatraju da su više politički nego zdravstveni.
Pre tri dana kompanija AstraZeneka je saopštila da je studija na preko 30.000 osoba pokazala da je vakcina posle dve doze efikasna 79 odsto u prevenciji kovida 19. Niko od ispitanika nije umro niti je bio hospitalizovan, iako je 60 odsto ispitanika imalo pridružene bolesti poput gojaznosti i dijabetesa, koje su rizik za teži kovid.
Samo dan kasnije američki Nacionalni institut za infektivne bolesti (NIAID) saopštio je da je laboratorija AstraZeneka možda koristila zastarele podatke za vreme kliničkih proba svoje vakcine protiv kovida 19 u SAD, što je moglo da dovede do nepotpune procene efikasnosti vakcine. Iako su neki izvori pominjali efikasnost od oko 66 odsto, što je bliže vakcini Džonson i Džonson, a daleko do Fajzera i Moderne, koje su efikasne preko 90 odsto, ispostavilo se da je taj broj ipak 76 odsto, pišu na sajtu Nature.
Ovo pitanje bilo je u žiži svetske javnosti u poslednje vreme nakon što je više od 20 država privremeno stopiralo vakcinisanje AstraZenekom zbog neispitane veze sa krvnim ugrušcima. Sve to se desilo uprkos tome što je vakcinu primilo više miliona Britanaca i uprkos tome što ju je SZO preporučivala, uz napomenu da je njen značaj veći od bilo kakvog rizika. EMA je 18. marta navela da AstraZeneka jeste bezbedna i generalno ne predstavlja povećan rizik od opasnih krvnih ugrušaka. Ipak, tu se navodi da se ne može isključiti povezanost sa dva retka ozbiljna problema sa trombovima, od kojih jedan ima veze sa krvnim sudovima povezanim s mozgom i da to upozorenje treba da bude naznačeno u uputstvu koje ide uz ovu vakcinu.
Ranije studije nisu davale mnogo podataka jer stariji nisu bili toliko obuhvaćeni ispitivanjem AstraZeneke. Podataka nije bilo dovoljno i jer neke zemlje poput Nemačke nisu vakcinisale svoje starije preko 65 godina, ali su kasnije promenile tu odluku.
Pročitaj još:
Onda se pokazalo da vakcina sprečava kod starijih hospitalizaciju i smrtni ishod. Podaci kompanije AstraZeneka pokazuju da je njihova vakcina efikasna preko 80 odsto u sprečavanju kovida kod starijih od 65 godina, mada pojedini stručnjaci navode da nema dovoljno podataka za poređenje i da među 20 odsto ispitanih koji su stariji od 65 nije bilo dovoljno inficiranih da bi se znalo više o efikasnosti te vakcine kod starijih.
Nakon više različitih analiza i podataka, sad naučnici smatraju da za najbolji efekat druga doza AstraZeneke treba da se da četiri do 12 meseci nakon prve. Problem je što AstraZeneka ne pruža dodatne podatke kako bi se jasnije znalo koji je pravi trenutak za tu drugu dozu. SZO preporučuje razmak od osam do 12 nedelja između dve doze.
Najveće pitanje za sve vakcine, pa i AstraZeneku, u poslednje vreme je – ima li efekta protiv novih sojeva, posebno britanskog. Preliminarna istraživanja su pokazala da je AstraZeneka vakcina skoro isto efikasna protiv britanskog soja kao o protiv originalnog. S druge strane, ova vakcina nije štitila od srednje i lake kliničke slike kovida protiv južnoafričkog soja. Južna Afrika je obustavila vakcinaciju AstraZenekom, ali SZO je i dalje preporučuje u tom području.
Dobra vest je da AstraZeneka počinje ispitivanja i rad na novim generacijama vakcina protiv novih sojeva, a iz te kompanije se nadaju da će one biti dostupne već krajem 2021.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar