Piše: Nikola Stojković, lekar opšte prakse
Rizik za ujed krpelja kao i za razvoj lajmske bolesti zavisi od mnogih faktora kao što su: geografska lokacija, godišnje doba, vrsta krpelja i koliko dugo je krpelj bio pričvršćen za kožu.
Iako se mnogi nakon ujeda krpelja odmah javljaju lekaru u strahu od lajmske bolesti, rizik od zaraze koju prenose krpelji je prilično nizak, čak iako je krpelj bio pričvršćen, hranjen i zapravo nosi zarazni agens. Krpelj koji se nije zakačio (i samim tim se još nije napio krvnog obroka) nije preneo nikakvu infekciju. Pošto se krpelj koji prenosi lajmsku bolest obično hrani više od 36 sati pre prenošenja spirohete, rizik od dobijanja lajmske bolesti od uočenog ujeda krpelja, na primer, iznosi samo 1 do 3 procenta, čak i u oblastima gde je bolest prisutna. Međutim, rizik je znatno veći ako se krpelj hrani >72 sata.
Bakterija koji izaziva lajmsku bolest, Borrelia burgdorferi, leži uspavana u unutrašnjem delu srednjeg creva krpelja i postaje aktivna tek nakon izlaganja toplom krvnom obroku koji uđe u creva krpelja. Kada je aktivan, organizam ulazi u pljuvačne žlezde krpelja. Dok se krpelj hrani, mora da se oslobodi viška vode kroz pljuvačne žlezde. Tako će krpelj bukvalno salivati bakterije dok se hrani, prenoseći tako infekciju na domaćina.
Pravilan način uklanjanja krpelja podrazumeva da se krpelj uhvati što bliže koži. Zatim se nežno povuče unazad obraćajući pažnju da se krpelj ne ošteti. Ako neki delovi krpelja ostanu u koži, sami će biti odstranjeni.
Ukoliko osobu ugrize vrsta krpelja koji nosi lajmsku bolest savetuje se jedan od dva pristupa:
– Posmatrati i lečiti ako se pojave znaci ili simptomi infekcije
– Odmah lečiti preventivno antibiotikom.
Ukoliko se osoba koja strahuje od zaraze lajmskom bolešću javi lekaru, lekar procenjuje da li je neophodno preventivno lečenje antibiotikom. Lečenje se sprovodi samo kod ljudi koji ispunjavaju sledeće kriterijume:
Prikačeni krpelj je identifikovan kao odrasli ili nimfalni krpelj koji prenosi lajmsku bolest.
Procenjuje se da je krpelj bio prikačen ≥ 36 sati (na osnovu toga koliko je krpelj bio natopljen ili koliko je vremena proteklo od izlaganja na otvorenom).
Antibiotik se može dati u roku od 72 sata od uklanjanja krpelja.
Pacijent nije alergičan na ovaj antibiotik.
Bez obzira da li se lekar konsultuje nakon ujeda krpelja ili ne, osoba koja je ugrižena (ili roditelji, ako je dete u pitanju) treba da posmatra područje ujeda radi širenja crvenila, što bi ukazivalo na karakteristiku „erithema migrans” . Kod ljudi sa eritemom migrans, osip se javlja u roku od mesec dana od ujeda krpelja (obično u roku od nedelju dana od ujeda krpelja).
Ako se razvije osip ili drugi znaci ili simptomi koji ukazuju na lajmsku bolest, osoba treba da poseti lekara radi pravilne dijagnoze i lečenja.
Ukoliko želite da razgovarate na ovu ili neku drugu temu, DokTok stručnjaci su dostupni za konsultacije svakog dana u nedelji. Preuzmite DokTok aplikaciju sa #Google Play ili #App Store i zakažite svoju video konsultaciju već danas.