Šta obavezno moraš da znaš ako uzimaš lekove za smirenje

Nepredvidive situacije protiv kojih je se teško boriti, među kojima su gubitak imovine, posla, bolesti, često izazovu brojne telesne i psihološke smetnje.U takvim stresnim situacijama mnogi odluče da olakšanje potraže u tabletama/lekovima za smirenje. Međutim, kao i za sve drugo, i kod tih lekova važno je dobro se informisati. Zato je dr Đurđica Sivić, specijalistkinja psihijatarica, za N1info.ba odgovorila na nekoliko osnovnih pitanja.

Korišenje tableta za smirenje mora biti kontrolisano

U lečenju paničnih poremećaja, socijalnih anksioznih poremećaja i raznih fobija najčešće se, rekla je, koriste lekovi anksiolitici (Normabel, Praxiten, Lexaurin, Helex, Xanax…) jer ublažavaju teskobu, uzrujanost, napetost i nesanicu. Često se koriste i kod niza somatskih, odnosno telesnih tegoba, a kod stomatoloških zahvata deluju miorelaksirajuće.To su lekovi koji se izdaju na recept, a propisuju ih lekari opšte medicine, bolnički lekari i stomatolozi. To su najčešće, kaže dr Sivić, benzodiazepini (podgrupa ankisolitika).Ističe da korišćenje anksiolitika, tj. lekova za smirenje, mora biti kontrolisano jer oni brzo smiruju stresno stanje i uvode u san.Nakon nekoliko sedmica primene njihova delotvornost slabi, pa je za isti učinak potrebna veća doza istog leka.Ako nije došlo do poboljšanja kliničke slike nakon kraćeg vremena (četiri sedmice), lekar treba da uputi svog pacijenta psihijatru na daljnji tretman, objasnila je.Ipak, činjenica je da se mnogi olako odlučuju na konzumaciju ovakvih lekova koji su deo mnogih kućnih apoteka.Da je tako, potvđuje i dr Sivić i dodaje kako novi korisnici ovih lekova informacije dobijaju od poznatih osoba u svom okruženju gde se najčešće favorizuju pomenuti brzi pomagači.Međutim, svako pre konzumacije tih lekova mora biti upoznat i s potencijalnim smetnjama, piše Zadovoljna.hr.Najčešće smetnje korisnici ovih lekova opisuju kao apstinencijsku krizu, sindrom sustezanja zbog dugotrajne primene anksiolitika, te naglog prekida primene preparata, ali kod kratkotrajne primene navode i mentalnu zbrkanost, teškoće s pamćenjem, glavobolje, želudačne smetnje i mišićnu slabost, kaže doktorka, uz napomenu da osobe koje koriste anksiolitike ne bi trebalo da upravljaju vozilima jer su često snene nakon primene, pa im je smanjena koncentracija i koordinacija pokreta.Posebno se, kaže, ne preporučuje konzumacija alkohola i benzodiazepina, prenosi N1info.ba.

Zašto se ne smete “snalaziti”?

Iako se radi o lekovima (tabletama) koji se izdaju na recept, često se dogodi da se ljudi “snađu”, dođu do lekova i piju ih na svoju ruku. Ti ljudi moraju znati da to može biti i te kako opasno.Primena benzodiazepina je često u primeni kod želje za ‘samoizlečenjem’, te njihova primena kod ljudi koji imaju depresivni poremećaj dovodi do pogoršanja kliničke slike, zbog predrasuda prema potrebi za psihijatrijskim lečenjem.Stigma prema psihičkim bolesnicima je deo stava koji je teško opravdati, kaže doktorka Sivić.Na kraju dodaje kako je dugoročno rešenje svakako konsultacija s lekarom, psihijatrom, stručnjakom koji se bavi lečenjem smetnji raspoloženja, teskobe, anksioznosti, što onemogućava kvalitetno socijalno funkcionisanje.To je možda i najvažniji savet koji treba imati na umu ako razmišljate o uzimanju tih lekova. Obratite se stručnjaku.BONUS VIDEO: