U Srbiji je nedavno počela vakcinacija protiv sezonskog gripa, a sa tim je stiglo i pitanje da li je bezbedno primiti i nju i onu protiv korone, kao i treba li praviti razmak između dve vakcine. Ove i slične nedoumice za Novu rešava epidemiolog prof. dr Zoran Radovanović.
Sve osobe koje su u posebnom riziku, imaju hronična oboljenja, osobe koje su na terapiji malignih bolesti i koje imaju bilo koje druge hronične zdravstvene tegobe potrebno je da se opredele i dođu na vakcinaciju u domove zdravlja zato što je period stvaranja imuniteta dve do tri nedelje posle primanja vakcine, kazala je nedavno Verica Jovanović, direktorka Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“.
Međutim, mnogi od njih se pitaju da li smeju da prime i tu redovnu vakcinu za grip i, recimo, buster dozu kovid vakcine, odnosno, da li su moguće neželjene propratne pojave.
„Obe vakcine su bezbedne, neželjena dejstva su retka i po pravilu blaga, a kombinovanje dve vakcine ih ne pojačava“, kaže za naš portal epidemiolog Zoran Radovanović.
On otkriva i da li će obe vakcine biti efikasne u punoj snazi ako se prime u približno isto vreme.
„Obe vakcine mogu da se prime istovremeno, ali u dve nadlaktice. Prednost je što se posao odjednom obavi, pa ne mora ponovo da se ide lekaru. Deca istovremeno primaju dve ili tri vakcine protiv 5-6 bolesti bez ikakvih smetnji. Naš imunski sistem je u stanju da se svakodnevno uspešno nosi sa hiljadama bakterija, virusa i drugih napasnika.“
Dakle, obe vakcine mogu da se prime u istom danu, s tim što je ona za kovid prioritet.
„Vakcinu protiv kovida 19 valja primiti što pre, a vakcinaciju protiv gripa treba planirati tako da zaštita traje do kraja hladnog perioda. Ta vakcina je znatno manje efikasna od ostalih i zaštitni efekat joj je relativno kratkotrajan, naročito među starijim svetom. Virus gripa se obično učestalije javlja tek od kraja decembra ili u januaru. Idealno je primiti vakcinu protiv gripa dve sedmice pre početka sezonskog porasta učestalosti obolevanja. Ako mogu da navedem lični primer, prijavio sam se za vakcinaciju protiv gripa posle 1. decembra“, kaže prof. dr Radovanović.
Profesor Radovanović govori i da li neka vakcina protiv korone bar delom štiti i od gripa, tj. da li nam je imunitet možda otporniji na druge viruse posle kovid vakcine.
„Nema unakrsne zaštite između dve vakcine. Postoje vakcine koje stimulišu nespecifičnu otpornost organizma (primer je BCG, koji se daje u lečenju, recimo, raka mokraćne bešike). To nije slučaj sa vakcinom protiv kovida 19. Ona ima uticaja samo na ispoljavanje te bolesti.“
Grip i kovid – teško zajedno
Gripa prošle godine skoro da nije bilo, ali pitanje je šta možemo da očekujemo ako se ove godine ukrsti s koronom, tj. sa delta sojem.
„Prošla godina prošla je skoro bez gripa i na južnoj i na severnoj hemisferi. Jedan od razloga tome je manja zaraznost gripa u odnosu na kovid 19, pa su protivepidemijske mere (maske, rastojanje, razna druga ograničenja) sprečile grip da se razmahne. Još jedan razlog je tzv. interferencija virusa, a to je fenomen da se dve slične virusne infekcije, kao što su grip i kovid 19, retko pojavljuju zajedno. To se odnosi kako na pojedince, tako i na populaciju. Ako ove zime, posle tekućeg žestokog petog talasa kovida 19, učestalost te bolesti umine i ako se istovremeno zaboravi na preventivne mere, poput nošenja maski i održavanja rastojanja, stvaraju se uslovi da grip grune punom snagom.“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
BONUS VIDEO: Delta soj
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare