0
Piše: Ivana Šešić, specijalista radiologije i DokTok lekarka
Štitasta žlezda je endokrina žlezda, oblika leptira ili štita i lokalizovana je na prednjoj strani vrata, neposredno ispod Adamove jabučice. Normalna, zdrava štitasta žlezda se ne palpira niti je vidljiva. Produkuje hormone (tireoidne hormone), koji regulišu metaboličke procese, kao i hormon kalcitonin, koji reguliše koncentraciju kalcijuma u organizmu.
Užurban način života, stres, nedostatak fizičke aktivnosti, neadekvatna ishrana, pušenje neki su od faktora rizika za oboljenja štitaste žlezde. Pregled štitaste žlezde se savetuje kad se pojavi otok u predelu vrata sa ili bez bola, gubitak telesne težine i pored dobrog apetita, nervoza, znojenje, lupanje srca, genetska predispozicija.
Oboljenja štitaste žlezde su češće prisutna kod ženske populacije, smatra se kao posledica prisustva veće koncetracije estrogena nego kod muškaraca.
Postoji nekoliko najčešćih oboljenja štitaste žlezde:
Hipotireoidizam – smanjena sinteza tireoidnih hormona;
Hipertireoidizam – povećana produkcija tireoidnih hormona;
Hašimotova bolest – poznatija kao hronični limfocitni tireoiditis, karakteriše ga visok stepen naslednosti;
Graves – ova bolest je poznatija kao autoimuni poremećaj;
Struma – nekancerozno uvećane štitaste žlezde. Može biti toksična usled povećane koncentracije tireoidnih hormona u krvi i netoksična kao posledica nedostatka joda u krvi (oko 70-80% joda je uskladišteno u štitastoj žlezdi).
Nodozne promene štitaste žlezde – maligne i benigne. Smatra se da su kod više od polovine odrasle populacije u svetu prisutne nodozne promene štitaste žlezde.
Simptomi koji prate oboljenja štitaste žlezde su podeljeni u dve grupe u zavisnosti od toga da li je oboljenje praćeno povećanjem ili smanjenjem koncentracije hormona štitaste žlezde u krvi.
Simptomi koji prate hipotireozu su osećaj umora, pospanosti, povećenje telesne težine, češći i obilniji menstrualni ciklusi, opstipacija, suva koža. S druge strane, hipertireozu prate osećaj nervoze i uznemirenosti, nesanica, neredovni menstrualni ciklusi, palpitacije, ubrzan rad srca, gubitak telesne težine, uvećanje štitaste žlezde, pojačano znojenje.
Pročitajte još:
Oboljenja štitaste žlezde se dijagnostikuju:
kliničkim pregledom;
laboratorisjkim testovima – FT3, FT4, TSH, T3, T4, anti-TPO at i anti TG At;
ultrazvučnim pregledom – bezbolna, pouzdana, lako dostupna i jeftina metoda kojom se dobijaju informacije o veličini i zapremini štitaste žlezde, vaskularizaciji, prisustvu nodusnih i/ili cističnih promena;
biopsijom – kod sumnje na pojavu malignih nodusa i izvodi se pod kontrolom ultrazvuka.
U prevenciji oboljenja štitaste žlezde preporučuje se ishrana bogata vitaminima i mineralima, zatim upotreba voća i povrća koji sadrže antioksidanse, kao i unos ribe, jer sadrži omega 3 nezasićene masne kiseline. Kao prevencija strume (gušavosti), još pre oko 50 godina započeto je jodiranje kuhinjske soli.
Naravno, savetuju se i redovni lekarski pregledi (najmanje jednom godišnje), koji podrazumevaju klinički pregled, laboratorijske analize hormona štitaste žlezde uz ultrazvučni pregled.
Oboljenja štitaste žlezde nije teško lečiti. Redovna terapija i redovni lekarski pregledi uz promene načina života u smislu zdrave ishrane, prestanka pušenja, redovne fizičke aktivnosti omogućavaju normalan kvalitet života.
***
Bonus video:Zdravo misli o hroničnoj venskoj bolesti
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
