Sedmorica zlostavljala maloletnicu (13), sud potvrdio optužnicu: Penzionisani inspektor objašnjava modus operandi seksualnih predatora

"Rešenjem Višeg suda u Nišu potvrđena je optužnica Višeg javnog tužilaštva u Nišu, koja je podignuta protiv okr. A.P. i okr. M.R. zbog po jednog krivičnog dela obljuba sa detetom u produženom trajanju iz čl. 180. st. 1. Krivičnog zakonika u vezi sa čl. 61. Krivičnog zakonika i okr. Ž.R, okr. A.F, okr. A.L, okr. D.I. i okr. A.G. zbog po jednog krivičnog dela obljuba sa detetom iz čl. 180. st. 1. Krivičnog zakonika", saopštila je Kristina Perić, portparol ove pravosudne institucije.

Više javno tužilaštvo optužilo je sedmoricu Nišlija zbog obljube sa trinaestogodišnjom devojčicom, među kojima je su i sin i bratanac njenog očuha.

Optužnicom su obuhvaćeni A.P. (26), M.R . (22), Ž.R. (25), A.L. (24), A.G. (24), A.F. (24) i D.I. (23). Prva dvojica terete se da su delo počinili u produženom trajanju jer su sa maloletnicom.

Svi se terete da su delo počinili sa umišljajem jer su znali da obljubu vrše sa detetom, devojčicom mlađom od 14 godina te da je njihovo delo protivpravno i zabranjeno.

Bratislav Timotijević, dugogodišnji inspektor odeljenja za maloletničku delinkvenciju u PU Niš, sada penzioner, komentarišući ovaj slučaj, ističe da je mnogo dece u riziku da padne u ruke seksualnih predatora. Naglašava da su najugroženije ranjive kategorije mališana posebno one koje iz različitih razloga, nisu pod zaštitom porodice.

"Na osnovu mog višedecenijskog iskustva u radu sa maloletnim žrtvama, uključujući i one koje su trpele seksulano zlostavljanje, mogu da kažem da ne postoji klasičan profil pedofila. Ti ljudi nemaju neke osobine koje bi ih učinile prepoznatljivim u zajednici što ih čini još opasnijim. Međutim, sa druge strane profil žrtve je mnogo jasniji, u najvećem riziku su deca sa ograničenim intelektualnim sposobnotima, ona sa posebnim potrebama, zatim mališani bez roditeljskog staranja, tinejdžeri iz loše situiranih porodica koji žele da sebi priušte stvari koje inače ne bi mogli. Kontakt sa žrtvama predatori ostvaruju na različite načine, u eri društvenih mreža to je lako postići preko tih sredstava masovne komunikacije koja su postala odličan alat za vrbovanje dece. Kontakt počinje bezazleno, deci poklnjaju slatkiše, devojčicama nakit, odeću, obuću i polako stiču njihovo poverenje koje iskoriste na najgori način", objašnjava Timotijević modus operandi seksualnih delinkvenata.

Timotijević ukazuje da je ova vrsta kriminala najprisutnija u velikim gradovima jer je u manjim sredinama teže sakriti neprimerene kontakte odraslih i dece.

"Zbog otuđenosti usled urbanog načina života, predatorima je lakše da sprovode svoje planove. Uopšte, veliki gradovi su opasno mesto i za decu koja dolaze iz manjih sredina na školovanje. Maloletnice slabijeg materijalnog stanja u školi viđaju dobro obučene drugarice koje sebi mogu da priušte izlaske i mnogo toga što je njima nedostupno. U rakvoj situaciji one lako padaju u ruke ljudima koji im ponude neke materijalne benefite. To takođe počinje naivno, neki drugovi ih pozovu da sa njima izađu pa ih upooznaju sa prijateljima svojih prijatelja ia svi oni su u stvari deo mreže čiji je cilj da žrtvu uvuku u prostituciju. Nije redak slučaj da naprave snimke il fotografije pa da maloletnicu ucenjuju preteći da će ove materijalne dokaze dostaviti njihovoj porodici zbog čega su one prinuđene da nastavljaju da čiine ono što im je naređeno. U veoma velikom riziku su i tzv. “deca ulice” , najčešće mališani iz romskih zajedicna koji nisu pod kontrolom roditelja i koji lako postaju žrtve zlostavljača", navodi inspektor.

Komentarišući kaznenu politiku, Timotijević smatra da su kazne za ova dela adekvatne s obzirom na to da je maksimalna 15 godina ali da se zlostavljači teško otkrivaju te da je i dokazivanje njihove krivice veoma komplikovano i teško.

"Ono čime se predatori najčešće brane pred sudovima je pristanak deteta na seksualni odnos. Ističem da to što dete nije pružalo otpor nimalo ne amnestira izvršioca dela. Pristanak lica mlađeg od 14 godina nema apsolutno nikakav značaj za postojanje dela niti za odmeravanje kazne. To se odnosi i na osobe iz sredina gde se ovakvo ponašanje smatra društveno prihvatljivim kao što su romske zajednice", zaključuje Timotijević.