Delfinarijum i akvarijum umesto kanalizacije

Piše: Bratislav Marković

E onda je Dragan Granin kupio neki polovan Alfa romeo, a problem je bio što su im u kući “isekli” struju, jer nisu imali love da plate račun. I tako je moja keva saosećala sa Granom koja joj je kukala telefonom, koji valjda tek tšto nisu isekli. Po završetku razgovora keva bi mi govorila “crni Dragan Granin…”. Kako sam ja bio tu negde oko punoletstva, mislio sam, šta crni Dragan Granin, jebeš struju, dakle Grana i ja imali smo različite prioritete. Grana je htela da plati struju, a ja sam mislio da je Dragan car, jer gde je Alfa romeo, tu je i brdo riba, a o čemu bi mogao da razmišlja klinac od recimo 18 godina?

Kad odrasteš, ako si normalan i odgovoran, počneš da se udaljavaš od Draganove logike i sve si bliži Grani, ma kako to depresivno zvučalo. Plaćanje računa je važnije od dobrog automobile, jer “preča košulja od kaputa”, kaže naš narod. Možda je baš Grana smislila ovu izreku i danas mi se čini da je bila u pravu.

Nisam vam ovo ispričao tek onako.

Meni se čini da mi imamo vlast koja jako liči na tog Dragana, Graninog sina.

Infantilnu, nedoraslu i ko zna kakvu još…(dopisati po želji). U svojim mazohističnim napadima društvenog aktivizma pokušao sam pre nekoliko godina da snimanjem raznih projekata gradske vlasti pokažem njihovu besmislenost. Danas više nemam energije za te aktivnosti, ali mi je potpuno besmisleno da se u Beogradu ovakvom kakav je, gradi akvarijum na Ušću, koji je jedan od retkih preostalih velikih parkova u Beogradu i parče priobalja koje je, bar za sada, uređeno bez sprovođenja “dubaizacije” Beograda. Takođe, planira se I delfinarijum u Surčinu, verovatno zato što su predavači na privatnim fakultetima na kojima je ogroman broj naših funkcionera “stekao” diplome, izneo tezu da je Surčin vekovno stanište delfina, te da se oni tu mogu osećati slično kao beloglavi supovi na Uvcu.

Jedan deo građana ne razume besmislenost ovakvih projekata, te zbog svojih tekstova često budem proglašen za hejtera, ali Beograd zaista nema mnogo toga, a ja bih pre svega rekao da leva obala Dunava nema kanalizaciju, koju je inače predsednik države obećao žiteljima Krnjače, Koteža, Borče, Ovče…pre dosta godina. Ne sumnjam da baš u ovim prigradskim naseljima vladajuća stranka a sa njom i ovakve ideje imaju, kakvo-takvo uporište. I tu dolazimo do apsolutno bizarne situacije da neke pristalice ovakvih ideja recimo iz Krnjače, usled nemogućnosti da zbog uskih ulica do njihovog dvorišta stigne cisterna za pražnjenje septičke jame, svoju septičku jamu prazne kofom, ali su pritom izuzetno dobro raspoloženi jer će na desetak kilometara od njih nići velelepni akvarijum ili delfinarijum, šta god to bilo. Bez obzira što se radi o apsolutno pobrkanim prioritetima, lepo je kad su ljudi ispunjeni elanom, dok rade ne baš prijatne poslove, poput ručnog pražnjenja septičke jame.

Ovde dakle ne pišem o ostalim osnovaim primedbama ljudi koji su se detaljnije bavili ovim projektom, zadržavam se na besmisleno potrošenom novcu, ali moram da spomenem da je nepotrebna seča stabala na Kalemegdanu i Ušću već učinjena. Na ove dve lokacije nažalost, posečeno je pre nekoliko godina 155 stabala, a gondolu (srećom) nismo dobili.

Moram da kažem da se ne slažem da akvarijum treba premestiti u blok 44 na lokaciju propalog akva parka. Akvarijum ne treba premestiti nigde, njega treba ukinuti.

Uništavanje prirodnih površina na obalama reka, koje inače predstavljaju ogromno prirodno bogatsvo je skandalozno, ali to rekoh, prepuštam ljudima koji su se time ozbiljnije bavili. Ne mislim da je to od manjeg značaja od ogromnih finansijskih sredstava koje aktuelna vlast planira da po ko zna koji put nepotrebno potroši. Ipak, ne znam kako bih, osim iživljavanjem, mogao nazvati gradnju akvariuma, delfinarijuma, nacionalnog stadiona (dok dva velika koja imamo punimo samo par puta godišnje), u gradu u kome se apsolutno sve što je ljudima svakodnevno potrebno, raspada.

Beton, kić i glamurozni projekti, protivni javnom interesu, ali očigledno u skladu sa nezajažljivim privatnim interesima onih koji više od deceniju odlučuju o našim životima.