Rani simptom Parkinsonove bolesti može da se vidi u načinu na koji neko hoda

Hodanje zahteva ogroman broj signala između vašeg mozga i mišića na rukama, grudima, leđima, stomaku, karlici i nogama. Nešto što izgleda relativno jednostavno je u stvari neverovatno složeno. A tempo i način vašeg hoda mogu biti pokazatelj vašeg zdravlja i toga koliko dobro starite.

Kako telo stari, mišići gube masu, snagu i kvalitet. Ovaj proces se zove sarkopenija i počinje oko četrdesete godine.

Pored toga, nervni sistem prolazi kroz "atrofiju", gde nervi svuda u telu funkcionišu manje efikasno i broj nerava se smanjuje. Smatra se da gubite 0,1% neurona (nervnih ćelija) svake godine između 20. i 60. godine, a gubitak se nakon toga ubrzava.

Studije su pokazale da je vaša brzina hodanja sa 45 godina snažan prediktor vašeg fizičkog i mentalnog zdravlja kasnije u životu. I primetan je pad brzine hoda do trenutka kada pređete 60.

Sa starenjem, hodanje neizbežno postaje teže. Međutim, ako primetite povećanje saplitanja, teturanja i sklonosti padu – ili je hodanje postalo otežano tokom kratkog vremena – vredi se obratiti lekaru u vezi s tim.

Smanjenje brzine i glatkoće vašeg hoda može čak biti rani pokazatelj neurodegenerativnih stanja, kao što je Parkinsonova bolest, ističe Adam Tejlor, profesor i direktor Centra za učenje kliničke anatomije Univerziteta Lankaster, a prenosi Science Alert.

Parkinsonova bolest ometa poruke koje mozak šalje mišićno-skeletnom sistemu, uzrokujući da hod osobe bude sporiji, manje simetričan i "teturav". Ovo može biti suptilno, ali uočljivo u ranim stadijumima bolesti.

Sa kognitivnim opadanjem, dužina koraka pri hodanju je znatno kraća, a vreme potrebno da se korak završi se produžava.

Takođe, složen sistem hodanja funkcioniše tako da nas između ostalog sprečava da se spotaknemo o sopstvena stopala - mišići na prednjoj strani potkolenice povlače stopalo čim zakoračimo. Kod nekih ljudi to počinje da "škripi", a uzrok može biti oštećenje nerava od dijabetesa, ali i duže sedenje prekrštenih nogu ili u određenim položajima joge.

Teturajući hod sa problemima ravnoteže često je povezan sa prekomernom konzumacijom alkohola, ali takođe može ukazivati na nedostatak vitamina B12. Ispoljavanje simptoma kod odraslih traje mesecima, pa i godinama, ali se kod dece može javiti i za mnogo kraće vreme zbog sazrevanja nervnog sistema i ključne uloge vitamina B12 u zaštiti nervnog sistema od poremećaja. Srećom, lečenje je jednostavno i ponekad je dovoljno i samo unošenje hrane bogate B12 vitaminom za iskorenjivanje simptoma.

Problemi sa unutrašnjim uhom, kao što je lavirintitis, takođe mogu biti kratkoročni uzrok problema sa ravnotežom i hodom. Obično se rešavaju sami bez lečenja.