0
Piše: Marko Obradović, psiholog/psihoterapeut
Panični napadi mogu biti onesposobljavajući, preplavljujući i često neshvaćeni. Za osobe koje su doživele traumu, panični napadi mogu služiti kao uznemirujući podsetnik na njihova prošla iskustva. Razumevanje veze između traume i paničnih napada je ključno kako bismo pružili efikasnu podršku i pomogli osobama da pronađu put ka izlečenju i oporavku. U ovom članku istražićemo vezu između traume i paničnih napada, osvetliti njihov uticaj i ponuditi strategije za suočavanje i izlečenje.
Za početak moramo razjasniti šta su to panični napadi i trauma.
Panični napadi su intenzivne epizode straha ili anksioznosti praćene fizičkim i psihičkim simptomima. Mogu se manifestovati kao ubrzan rad srca, otežano disanje, vrtoglavica, bol u grudima i osećaj neposredne propasti. Sa druge strane, trauma se odnosi na duboko uznemirujući ili potresajući događaj koji preplavljuje sposobnost pojedinca da se nosi s njim i ostavlja trajne emotivne ožiljke.
Pročitajte još:
Veza između traume i paničnih napada je višestruka. Trauma može imati dugotrajne posledice po mentalno i emotivno blagostanje osobe. Može izazvati razvoj anksioznih poremećaja, uključujući panični poremećaj. Iskustvo traume može poremetiti sistem reagovanja na stres u mozgu, što dovodi do povećane osetljivosti na percipirane pretnje i povećanog rizika od paničnih napada. Trauma takođe može izazvati hiperpažnju, nametljive misli i ponovne doživljaje same traume, što dodatno može doprineti pojavi paničnih napada.
Identifikacija okidača povezanih sa traumom je izuzetno važna. Razumevanje okidača koji izazivaju panične napade kod osoba sa traumatskim iskustvima ključno je za njihovo efikasno upravljanje. Okidači povezani sa traumom mogu biti određene situacije, mesta, mirisi, zvuci ili čak određene misli ili sećanja. Identifikacija i priznavanje ovih okidača omogućava osobama da razviju strategije suočavanja i primene tehnike samopomoći kako bi upravljale i smanjile učestalost i intenzitet paničnih napada.
Postoje mnoge strategije suočavanja sa paničnim napadima kao posledicom traume:
1. Psihoedukacija i terapija
Edukacija osoba o vezi između traume i paničnih napada može pomoći u smanjenju osećaja zbunjenosti i srama. Potražnja terapije, poput novijih modaliteta kognitivno-bihevioralne terapije (CBT) kao što je terapija prihvatanja i posvećenosti (ACT) ili terapije fokusirane na traumu poput EMDR-a (Desenzitizacija i reprocesiranje pokretima očiju), može pružiti efikasne alate za upravljanje paničnim napadima i obrađivanje osnovne traume.
2. Tehnike osnaživanja
Uključivanje čula kroz tehnike osnaživanja, može pomoći osobama da povrate osećaj sigurnosti tokom paničnog napada. Tehnike poput vežbi dubokog disanja, mindfulnessa, fokusiranja na trenutak ili upotrebe senzornih objekata mogu pomoći preusmeravanju pažnje sa misli ili senzacija koje izazivaju paniku.
3. Tehnike samopomoći
Podsticanje aktivnosti samopomoći može promovisati opšte blagostanje i otpornost. Redovno vežbanje, održavanje zdravog rasporeda spavanja, praktikovanje tehnika opuštanja (kao što su joga, meditacija) i razvijanje podržavajuće društvene mreže sve može doprineti upravljanju paničnim napadima i promovisati izlečenje.
Važno je naglasiti da osobe koje doživljavaju panične napade kao posledicu traume trebaju potražiti stručnu podršku. Stručnjaci za mentalno zdravlje mogu pružiti personalizovanu podršku, razviti planove lečenja i pružiti sigurno i podržavajuće okruženje u kojem osobe mogu istražiti i izlečiti svoju traumu.
Panični napadi kao posledica traume mogu imati dubok uticaj na život pojedinca, ali uz razumevanje, podršku i odgovarajuće intervencije, izlečenje je moguće. Priznavanjem veze između traume i paničnih napada, primenom strategija suočavanja i traženjem stručne pomoći, osobe mogu pronaći put ka oporavku, povratiti svoj život i doživeti obnovljen osećaj blagostanja.
