Predijabetes i povišen puls u mirovanju, upozoravajući signali koje ne smemo ignorisati

Istraživanje o odnosu građana prema srčanom pulsu i predijabetesu, sprovedeno je na reprezentativnom uzorku od 1.001 ispitanika uzrasta od 30 do 65 godina u našoj zemlji. Uzorak je obuhvatio ravnomerno zastupljene muškarce i žene, različite starosne i obrazovne grupe, kao i ispitanike iz svih regiona i tipova naselja. Rezultati ukazuju i na životne navike građana, skoro svaki četvrti ispitanik je aktivni pušač, više od dve trećine redovno ili nekoliko puta nedeljno upražnjava fizičku aktivnost, a skoro trećina izložena je stresu barem jednom dnevno (dok 12 odsto stres doživljava više puta dnevno). Kada je reč o informisanju o zdravlju, zdravstveni radnici predstavljaju glavni izvor, dok internet portali imaju značajno veću ulogu u odnosu na televiziju.

Rezultati istraživanja pokazuju da skoro dve petine građana Srbije nije upoznato sa pojmom predijabetesa, dok oni koji jesu uglavnom ga povezuju sa povišenim vrednostima glukoze u krvi koje prethode dijabetesu tipa 2. Iako su faktori rizika za predijabetes uglavnom prepoznati, stres se ističe kao navika koja najviše doprinosi njegovom razvoju. Ipak, percepcija ličnog rizika od prelaska u dijabetes tipa 2 i dalje je niska, iako tri četvrtine ispitanika veruje da su šanse za taj prelazak veće od 30 odsto.

"Predijabetes je stanje koje prethodi dijabetesu tipa 2 i predstavlja ključni trenutak za prevenciju bolesti. Predijabetes obično ne daje simptome, pa se dijagnoza postavlja na osnovu biohemijskih parametara, kao što su šećer u krvi između 5,6 i 6,0 mmol/L ili HbA1c između 5,7 i 6,4 odsto. Dijabetes tipa 2 se razvija postepeno i nosi visok rizik od ozbiljnih komplikacija, uključujući kardiovaskularne bolesti i oštećenje vida. Rano otkrivanje predijabetesa je ključno, jer promene u načinu života mogu u ovoj fazi značajno sprečiti razvoj bolesti", kaže prof. dr Aleksandra Jotić, endokrinolog iz UKC Srbije.

Studije pokazuju da male, dosledne promene u ishrani i povećanje fizičke aktivnosti mogu smanjiti rizik od dijabetesa i do 58 odsto, dok gubitak telesne mase od pet do 10 odsto može dovesti do normalizacije nivoa šećera u krvi.

"Kontrole nivoa šećera preporučuju se odraslima nakon 35. godine života, a osobe sa dodatnim faktorima rizika, poput gojaznosti, povišenog krvnog pritiska, dijabetesa u porodici ili sindroma policističnih jajnika, trebalo bi da kontrolišu šećer češće. U nekim slučajevima preporučuje se i oralni test opterećenja glukozom. Predijabetes se može otkriti i uspešno kontrolisati. Male, dosledne promene u ishrani, medicinske nutritivne intervencije i redovna fizička aktivnost najefikasniji su način da se bolest ne razvije, a lekovi mogu biti dodatna podrška u prevenciji", objašnjava prof. dr Jotić.

Pored predijabetesa, istraživanje je analiziralo i odnos građana prema pulsu u mirovanju, kao jednom od ključnih pokazatelja kardiovaskularnog zdravlja. Rezultati pokazuju da gotovo svaki drugi građanin puls meri retko ili nikada, iako 79 odsto ispitanika veruje da zna koja je normalna vrednost. Štaviše, skoro svaki treći ispitanik povremeno ili često beleži vrednosti više od 80 otkucaja u minuti, što može predstavljati nezavisni faktor rizika za oštećenje srca, naročito kada je udružen sa povišenim krvnim pritiskom.

"Rezultati sprovedenog CeSID istraživanja potvrđuju da, iako građani Srbije pokazuju razvijenu svest o značaju zdravlja srca, i dalje postoje propusti u praćenju ključnih parametara, među kojima je puls u mirovanju. Mnogi retko mere puls, a imamo i osobe koje nikada to nisu radile, dok značajan broj beleži vrednosti iznad 80 otkucaja u minuti. Sve to predstavlja rani signal rizika za kardiovaskularne probleme, naročito u kombinaciji sa povišenim krvnim pritiskom. Iako većina ispitanika pokazuje spremnost da primeni terapiju za regulaciju pulsa, jasno je da je potrebna dodatna edukacija kako bi razumeli koje vrednosti su normalne, a koje predstavljaju opasnost", kaže prof. dr Nemanja Đenić iz Udruženja kardiologa Srbije.

Zato je važno ponoviti: rano prepoznavanje rizika i pravovremena terapija mogu sprečiti veliki broj neželjenih događaja.

"Merenje pulsa je jednostavna, dostupna i brza mera, ali njegova klinička važnost nikako nije mala. Svaki pacijent sa pulsom u mirovanju iznad 80 trebalo bi da se obrati svom lekaru i obavi dodatnu procenu. Udruženje kardiologa Srbije snažno podržava inicijative koje podižu svest o značaju redovnog praćenja pulsa, krvnog pritiska i drugih faktora rizika. Ako reagujemo na vreme, možemo sprečiti do 80 odsto ranih kardiovaskularnih događaja. To mora postati poruka koju svi čuju i razumeju", istakao je prof. dr Đenić.

Istraživanje o odnosu građana prema srčanom pulsu i predijabetesu, sprovedeno je na inicijativu Foruma paicjenata Srbije koje okuplja više od 40 udruženja pacijenata širom Srbije.

"Puls u mirovanju i predijabetes predstavljaju stanja koja mogu da vode ka dve od najrasprostranjenijih bolesti, dijabetesu i kardiovaskularnim oboljenjima, od kojih građani Srbije najvieše boluju. Zbog toga su se osobe sa ovim problemima najčešće obraćale Forumu paicjenata Srbije, a njihova iskustva bila su podsticaj da zajedno sa CeSID sprovedemo istraživanje fokusirano na ove dve ključne teme. Na Svetski dan zdravlja posebno je važno govoriti o prevenciji. Predijabetes i povišen puls u mirovanju mogu biti rani signali koji, uz pravovremenu reakciju i promene u životnim navikama, mogu da se isprave pre nego što se razvije ozbiljna bolest. Edukacija, redovno praćenje i pravovremena intervencija ključ su za očuvanje zdravlja i sprečavanje komplikacija", rekla je Dragana Miletić Lajko ispred Foruma pacijenata Srbije.