Odgovori endokrinologa na pitanja dijabetičara iz Srbije

Kako se postavlja dijagnoza dijabetesa?

Polazna tačka i osnovni parametar za postavljanje dijagnoze dijabetesa jeste merenje glukoze, odnosno glikemije u krvi. Kolika je glikemija govori koliki je nivo šećera u krvi. Osim toga, glikemija je važna i za procenu kontrole dijabetesa koji odstupaju od normalnih vrednosti, a normalne vrednosti su od 3,9 do 5,9 odnosno 6,1 mmol/l.Ono što je bitno za određivanje dijagnoze dijabetesa jesu sledeće kvalifikacije:

• merenje šećera slučajno u bilo koje doba dana koje iznosi preko 11,1 odmah je automatski postavljena dijagnoza dijabetesa

Isključivo ovim testom utvrđuje se i stanje preddijabetesa, kada su vrednosti negde između, odnosno kada se često dobijanju merenja jutarnjih vrednosti na prazan stomak, pod uslovom da je gladovanje bilo 8 sati, koje su negde ispod 7, a preko 6. U tim vrednostima govorimo o terminu povišenih jutarnjih vrednosti šećera i to su svi pacijenti koji su kandidati za dijabetes koji će u neko doba razviti, posebno ako je u pitanju genetska predispozicija.

Lečenje dijabetesa

Lečenje šećerne bolesti jeste trostruko. Na prvom mestu je higijensko-dijetetski režim ili pravilna ishrana, koja predstavlja osnovu lečenja. Kod gojaznih dijabetičara tipa 2 primarni cilj je gubitak telesne težine, kao i normalizovanje nivoa šećera u krvi, ali i normalizovanje lipida i krvnog pritiska – sve ono što prati gojazne pacijente.Uz to, potrebna je i fizička aktivnost, kao jedna od najkorisnijih metoda. Moje iskustvo sa pacijentima koji imaju preko 50 godina trajanja dijabetesa jeste da su dobru regulaciju, redukciju ili održavanje komplikacija na nivou bez brze i velike progresije, održali fizičkom aktivnošću, kao vidom nemedikamentozne terapije kod tipa 2 dijabetesa. Pre korišćenja i saveta o fizičkoj aktivnosti, potrebno je sagledati i fizičku spremnost i navike pacijenata, kao i njihovu mogućnost za primenu ove aktivnosti. Ipak, ono što je definitivno imperativ i obaveza za dobru regulaciju i sprečavanje faktora rizika za razvoj kasnih komplikacija dijabetesa kod većine pacijenata sa dijabetesom jeste minimum 5-10-15 minuta do sat vremena brzog hodanja do lakog znojenja po ravnom.Tek na trećem mestu, ali ništa manje bitno, jeste dobar odabir lekova. Tu koristimo oralne lekove, odnosno oralne antidijabetike u lečenju bolesti. Po postavljanju dijagnoze pravi se raspored, odnosno uvode se lekovi koji su najprikladniji za tip/profil pacijenta, gde gledamo: starost tj. godine obolelog, nasleđe, ono što ima u genetici, sklonost brzom razvoju hroničnih komplikacija, a posmatramo i već prisutne ili razvijene komplikacije odnosno bolesti koje su nastale, način života, prisutnost stresa, kao i potrebne laboratorijske vrednosti, biohemijske parametre, koja je vrednost kontrolnog parametra za regulaciju bolesti (glikoliziraniog hemoglobina) u proteklih 8-12 nedelja...Sve je to neophodno da bi lekar razmotrio upotrebu lekova i odredio pravilnu terapiju, uz već predloženu pravilnu ishranu i mogućnosti za adekvatnu fizičku aktivnost.

Pitanja pacijenata

Zašto se kod nas u Srbiji, osobama preko 60 godina prepisuje terapija Glukofažom, a u Evropskim zemljama je zabranjeno?Moje iskustvo govori da isti nije zabranjen u evropskim zemljama preko 60 godina, viđam ga kod pacijenata koji rade tamo i donose isti u Srbiju. Primenjuje se kako u Srbiji, tako i u Evropi i Americi i to u određenoj dozi.Kod određenih stanja npr. bubrežne insuficijencije, koja podrazumeva visok nivo kreatinina, visok nivo albumina u mokraći, visok nivo uree, koja je definisana i dijagnostifikovana od strane nefrologa, Glukofaž apsolutno nema svoje mesto i dovodi do vrlo brzog i velikog pogoršanja bubrežne insuficijencije, što je jedna od krajnjih, nepotrebnih i teških komplikacija dijabetesa. Dakle, ako pacijent ima preko 60 godina, treba smanjiti i redukovati veliku dozu Glukofaža od maksimalnih 3g na 1-2g, u nekim situacijama i na 500mg.Prema preporukama Evropske asocijacije za dijabetes, kao i Američke asocijacije za dijabetes, medformin nije isključen kao terapija za određeno životno doba pacijenta. Može se redukovati kada je kontraindikovan ili kada se ne podnosi.Da li grešim ako nekad preskočim brzi insulin? Koje se vrednosti tolerišu posle obroka?Obično se ne greši ako se brzi insulin preskoči u određenom trenutku, ali ako se preskoči iz razloga što pacijent nije u mogućnosti da uzme obrok. U tom slučaju, ako sebi da brzi insulin, uvešće sebe u stanje hipoglikemije tj. niske vrednosti glikemije, naročito ako je u pitanju pacijent kod koga bolest dugo traje, odnosno tip 1 je, između 0 i 40 godina. Ali ako preskoči iz drugih razloga, a vrednosti šećera posle obroka prelaze zadate vrednosti koje su optimalne i trebalo bi da budu od 8 do najviše 10, već prelaze 10, onda je pacijent pogrešio.Dakle, savetuje se preskakanje brzog insulina, naročito insulinskog analoga koji jako kratko deluju, od sat do dva, nakon čega izlaze iz cirkulacije i nema ih, kada pacijenti nemaju mogućnost da uzmu obrok, a mereni šećer pre obroka je nizak, ispod 6. Tada može da se preskoči i ne mora da se nadoknađuje ili da se povećava doza pri sledećem davanju pre nego što se izmeri vrednost šećera u krvi.Dijabetes tip 1, C-peptid 1,43, jel remisija u pitanju? Terapija Tresiba i Fiasp bio, sad vraćena na Aktrapid.Kod dijabetesa, bilo da je tip 1, ono što se dešava u prvim danima ili mesecima, jeste da se uvođenjem insulina u terapiju uspavane ili ošećene beta ćelije rehabilituju i počinju ponovo... One su uspavane usled konstantno visokih vrednosti nivoa šećera u krvi, te kada merimo C-peptid ili rezervu dobijamo nemerljive ili vrlo male niskogranične vrednosti. 1,43 je po svim referentnim jednicama neka srednja vrednost, te ne verujem da je u pitanju remisija i potreban je insulin.Zašto je vraćen aktrapid? Moguće da je u pitanju greška, da se gledalo prema nekim pravilima fonda gde se analozi uvode tek kada je HbA1C ili glikozilirani hemoglobin veći od 7,1, a ovde je, usled stalnih vrednosti ili češćih vrednosti ovog parametra HbA1C koji je ispod 7, greškom vraćen na NPH insulin ili na Aktrapid. Pitanje je zapravo godina razvoja dijabetesa tipa 1, isnulinske rezerve na početku i u svakom slučaju dilemu ćete rešiti tako što ćete primati insulin i meriti vrednosti šećera u krvi kroz profil, pred obroke, na prazan stomak, 2 sata nakon obroka i u toku noći. Takođe, napraviti kontrolu na 2-3 meseca, javiti se endokrinologu koji će dati odgovor na osnovu svih mogućih parametara.Bilo bi dobro, ako je ovo na početku, pa je malo prošlo od vremena dijagnostike do vraćanja nivoa C-peptida na ovu vrednost, jer to znači da su beta ćelije oživele u većem procentu nego očekivano. Stoga, dalji razvoj zavisi od toga kako će se odvijati samo stanje i sama regulacija sa davanjem insulina bez preterivanja u dozama. Dužni ste da se javite vašem lekaru sa svim parametrima glikoregulacije i C-peptida, da uradite HbA1C, lipidni status, vrednost hormona štitaste žlezde i višednevnih odnosno celodnevnih profila. Tada će vam vaš lekar sa sigurnošću reći šta je u pitanju.Koji su simptomi dijabetesa? Šta ukazuje da treba da proverim da li imam dijabetes?Kada je dijabetes u početku, odnosno nivoi šećera su ispod 10 u bilo koje doba dana, naročito posle obroka i dugo vremena se kreću u vrlo zadovoljavajućim vrednostima i granicama 6-7-8, pacijent skoro da nema ništa od simptoma. Ima nešto neodređeno, kao što je neka vrsta malaksalosti, dezorijentacije, osećaja težine i nedovoljne koncentracije, nekad češćeg mokrenja, dizuričnih smetnji, pojave rana na ekstemitetima ili pojava tzv. akni koje se brzo inficiraju itd.. Sve to može da ukaže da treba proveriti nivo šećera u krvi, da treba uraditi sve metode koje dovode do dijagnoze dijabetesa ili ga isključuju.Ono što ukazuje da treba da proverimo da li imamo dijabetes su tzv. simptomi glikemije ili visokih vrednosti šećera u krvi koji dovode do pojačanog žeđanja, pojačane potrebe za unosom tečnosti, pojačanog ili češćeg mokrenja, pojačanog apetitita i pored kog dolazi do smanjenja telesne težine. Uz to je i česta neka infekcija, rana koja ne zarasta, loše sveopšte stanje...Često mi se jede slatko, imam nekad baš jaku potrebu i kada pojedem slatkiš razbudim se i bude mi bolje. Često sam i žedna, da li treba da idem da proverim šećer?Svakako treba proveriti šećer. Možda je u pitanju dijabetes, možda stanje preddijabetesa, ali svakako je u pitanju insulinska rezistencija odnosno hiperinsulinemija ili neki problem na nivou lučenja insulina počev od pankreasa, od beta ćelije do njegove realizacije na ciljne ćelije. Stoga organizam kompenzatorno pojačava lučenje insulina i kada izmerimo nivo insulina u krvi na prazan stomak on bude ili u normali ili visok. Posebno se insulinska rezistencija dijagnostički potvrđuje kada uradimo test za insulinsku rezistenciju ili kada pojedemo dovoljno sladak obrok gde ćemo odjednom da dobijemo takav skok insulina i defakto odmah definiciju odnosno potvrdu insulinske rezistencije. Uz to, nivo šećera u krvi je tzv. graničnih vrednosti, od 5-5,9 do 6,1-6,5.Žeđ je mogući uzrok uzimanja slatkog jer nivo insulina, koji je visok, nema trenutno supstrat na koji deluje, odnosno u krvi mu tada nedostaje šećera. Stoga vam bude bolje, jer unosite šećer koji će da ode tamo gde je potrebno da se iskoristi.Koje vitamine da pijem za šećer protiv smanjenja mišićne mase?Nijedan vitamin neće pomoću u smanjenju, odnosno u popravljanju mišićne mase. Ovde je najverovatnije u pitanju nedostatak insulina. Ako ste dijabetičar, a uzimate oralna sredstva odnosno tablete za lečenje šećerne bolesti, nedostaje vam insulin. Njegov nedostatak dovodi, između ostalog, i do smanjenja mišićne mase. Vitamine možete uzimati naknadno, kao dodatak ili potporu u lečenju komplikacija dijabetesa.Da li izmeren šećer u krvi vrednosti 8 može da se kaže da je u nekoj normali? Inače sam dijabteičar tip 2 od pre 3 meseca i imam strahovite bolove kičme i desnog kolena i noge. Da li to može biti uzrok?Svaka bol, infekcija ili stres dovodi do povećanja nivoa šećera u krvi. Ako ste dijabetičar tip 2 od pre 3 meseca, izmeren šećer u krvi vrednosti 8 nije u normali i mora se smanjivati. Ako je šećer meren posle obroka, to je još i tolerantno, ali ako je našte ili pred doručak, nije dobra vrednost. Mora se povećati doza leka za sniženje nivoa šećera, bilo da je u pitanju insulin ili tableta da se dobiju adekvatne vrednosti.Što se tiče bolova kične, kolena i noge, verovatno je u pitanju lezija kičmenih pršljenova sa propagacijom duž korena živaca i prema tome, to zahteva lečenje više eksperata. Neurolog ili fizijatar treba da daju odgovor za smanjenje ovog bola, a onda će i sam nivo šećera u krvi da pada, uz redovnu upotrebu terapije koju ste dobili za dijabetes.Trudnički dijabetes? Koliko je opasan i šta treba da znam?Gestacijski ili dijabetes u trudnoći se javlja kod određenih grupa pacijentkinja koje vrlo često imaju predispoziciju u porodici, koje jako dobijaju u telesnoj masi između 18-24. nedelje ili 24-28. nedelje gestacije. Na samom početku trudnoće se iskontroliše nivo šećera u krvi i ukoliko postoji rizik, odnosno porodično opterećenje, uradi se rezerva insulina preko C-peptida i HbA1C i prati se mesečno ili tromesečno.Ove opisane nedelje, 24-28., posebno su rizične i kritične za razvoj dijabetesa u trudnoći, gde je neophodna kontrola od strane endokrinologa koji će proceniti da li je razvijen dijabetes, da li je u pitanju samo poremećaj tolerancije ili su samo povišene jutarnje vrednosti šećera usled dešavanja u samoj trudnoći. Posteljica je takođe endokrini organ koji luči kontrainsularne hormone, koji mogu dovesti do povišenja šećera u krvi i sprečiti dovoljno lučenje insulina majki.Prema tome, trudnički dijabetes se lako postavlja i nije opasan ako se adekvatno leči. Može se lečiti i samo adekvatnim režimom ishrane, dovoljnom fizičkom aktivnošću ukoliko nema kontraindikacija za to, a mora se lečiti i insulinom ako je dijagnoza dijabetesa postavljena ili ako su nivoi šećera u krvi visoki. Zato morate redovno ići kod svog lekara da vam da uput za endokrinologa, koji će proprati sve parametre sa kojima će potvrditi ili isključiti trudnički dijabetes. Trudnički dijabetes se može vratiti u normalnu nekih 6 nedelja posle porođaja, tako da je i u tom periodu nužna kontrola.Koliko je ishrana važna za dijabetičara? Imam sina kog ne mogu uvek da iskontrolišem šta jede.Za lečenje dijabetesa, pravilna ishrana je na prvom mestu. Dakle, redovni obroci odnosno tri glavna obroka (doručak, ručak i večera) sa dovoljnim razmakom 4-6 sati, uz redovno merenje telesne težine koja će pokazati da li je prirast ili gubitak posledica neadekvatne ishrane ili nekog drugog razloga koji će dovesti do povećanja šećera u krvi. Dijabetičar mora da jede kada mu je vreme, a ne kada je gladan ukoliko naravno ima mogućnosti za sve to.Sin je pretpostavljam mlada osoba za koju bi trebalo da se iskontroliše šta jede, odnosno da mu se na fin način stavi do znanja šta je za njega jako nekorisno, šta će dovesti do brzog povećanja šećera u krvi i napraviti trajne komplikacije pre vremena. Dakle, brza hrana sadrži veliku količinu koncentrovanih ugljenih hidrata – belo brašno, beli šećer, razne dodatke, gazirana pića, itd. sve su supstance koje on ne bi smeo da jede, to bi bilo zabranjeno osim u retkim situacijama kada mu padne šećer, ali ne sme preći u naviku. Treba ga kontrolisati, a ako nema uvek mogućnosti za kontrolu, onda dobar savet pred početak novog dana, na fin način, jer je u pitanju posebno osetljiva populacija pacijenata. Treba zadobiti poverenje da podeli šta jede, šta su njegovi poroci ako ih ima, navike, šta su društvene prepreke...Da li je istina da kontraceptivne pilule povećavaju nivo šećera u krvi? Koji su rizici?Kontraceptivne pilule kod žena mogu da povećaju nivo šećera u krvi u zavisnosti od toga šta sadrže u sebi, da li samo estrogen ili i progesteron. Progestageni obavezno povećavaju nivo šećera u krv i rizici su da se dobije dijabetes. Veći rizici su povećana gustina krvi, sklonost ka trombozi, povišen krvni pritisak, povećanje u telesnoj masi i rizik za razvoj dijabetesa.Stoga, treba proveravati potrebu upotrebe ovih lekova, napraviti kontrolu biohemijskog profila, odnosno kompletnu biohemiju: tromesečni prosek nivoa šećera u krvi, nivo rezerve insulina, telesnu težinu, lipidni status, sve parametre koji utiču na zgrušavanje, funkciju jetre... Ako se već upotrebljavaju, ako su visoki rizici za dijabetes kod pacijentkinje, onda treba pravilno uključiti lekove koji mogu da dovedu do povećanja nivoa šećera u krvi.***Bonus video: Prof. dr Katarina Lalić i Angelina Ignjatović Svaki osmi građanin Srbije boluje od dijabetesa

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=profdrkatarinalaliiangelinaignjatovisvakiosmigraaninsrbijebolujeoddijabetesa-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2685879"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram