0
Lek je i ranije pominjan u kontekstu lečenja bolesti zavisnosti, ali sad su krenuli da se javljaju i ljudi s ličnim iskustvima.
Mišel Uden (51) je bila navikla da pije svako veče. „Nisam se opijala svaki dan, ali sam uživala u dve do tri čaše vina svake noći, a definitivno više tokom vikenda. Nije prošlo nedelju dana, a da nisam pila najmanje poslednjih 10 godina“.
Ali sa samo jednom dozom semaglutida – leka koji se prodaje ili kao Vegovi za mršavljenje ili Ozempic za dijabetes tipa 2 – sve se, kaže, promenilo.
„Bilo je trenutno“, kaže Uden. „Uzela sam prvu injekciju u nedelju uveče, odmah sam osetila suzbijanje apetita i nisam imala nikakvu želju da pijem. Krajem te nedelje, sipala sam čašu burbona i nisam mogala da je dokrajčim.“
Ona nije jedina koja je iskusila ovaj neočekivani neželjeni efekat. Tokom poslednjih nekoliko meseci, došlo je do porasta interesovanja za potencijal leka kao moćnog novog tretmana za alkoholičare sa dokazima objavljenim u istraživačkim studijama koje potvrđuju ove izveštaje, piše Telegraph.co.uk.
Pročitajte još:
Istraživači iz Centra za zdravstvene nauke Univerziteta u Oklahomi pratili su napredak šest pacijenata sa poremećajem upotrebe alkohola, kojima je univerzitetska klinika za mršavljenje prepisala semaglutid, i primetili značajno smanjenje konzumiranja alkohola.
„Ovo je prvo potvrđeno poboljšanje simptoma poremećaja upotrebe alkohola kod ljudi“, kaže profesor Džesi Ričards koji je vodio studiju. „Svi koji su dolazili uzimali su lekove zbog težine, a onda smo otkrili da su imali značajno smanjenje unosa alkohola. Verovatno najfascinantniji nalaz je bio da je čak i najniža doza [semaglutida], četvrtina miligrama, zapravo pokazala prilično značajno smanjenje, verovatno oko 70 odsto simptoma zavisnosti od alkohola“.
Druga studija u kojoj su naučnici pratili 153 osobe koje su uzimale ili semaglutid ili drugi lek za mršavljenje zvan tirzepatid, takođe je izvestila da su oni konzumirali znatno manje alkohola i imali manje epizoda prekomernog pijenja.
Zašto se to dešava? Iako istraživači još nisu sasvim sigurni, prema profesoru Džozefu Šahtu sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Koloradu, koji sada vodi kliničko ispitivanje posebno testirajući semaglutid na pacijentima sa poremećajem upotrebe alkohola, postoje dve glavne teorije.
Obe su povezane sa osnovnim mehanizmima semaglutida, sintetičkog leka koji je dizajniran da oponaša efekte hormona zvanog GLP-1 koji se oslobađa nakon jela. Poput GLP-1, semaglutid cilja na različite regione u mozgu da bi suzbio apetit.
„Alkohol je kalorična supstanca i na njega GLP-1 može uticati na isti način kao i sa hranom“, kaže profesor Šaht. „Druga, uzbudljivija hipoteza je da ovi lekovi mogu uticati na moždane puteve koji regulišu motivaciju i nagrađivanje u širem smislu.“
On ističe da se semaglutid vezuje za određeni region mozga koji se zove hipotalamus koji ne samo da reguliše glad, već je i povezan sa određenom mrežom u mozgu koja se zove mezolimbički dopaminski put. Alkohol i druge supstance kao što su nikotin i opioidi stimulišu ovaj sistem, preplavljujući mozak do deset puta većom količinom dopamina od one koju inače prima. Zatim se formiraju veze između moždanih ćelija koje asociraju sa alkoholom ili drugom supstancom, čineći osnovu za zavisnost.
„Neka istraživanja na životinjama sugerišu da semaglutid smanjuje oslobađanje dopamina u područjima mozga duž mezolimbičkog dopaminskog puta“, objašnjava profesor.
Pročitajte još:
U tom kontekstu, Telegraph prenosi i iskustva korisnika koji su prijavili da je semaglutid smanjio njihovu želju za pušenjem ili vejpom. Kali En Hejstings je rekla da je pre nego što je počela sa lečenjem mršavljenja, pušila kanabis svake noći kako bi joj mogla da zaspi, a za samo nekoliko dana – više nije imala želju.
Neke klinike su već počele da istražuju semaglutid i druge takozvane GLP-1 lekove za zavisnost od drugih supstanci, a rezultati se očekuju 2024. godine. Ali za sada, većina istraživača se fokusira na potencijalne primene za alkoholičare.
Za ljude poput Mišel Uden, koji su već iskusili prednosti, kao i gubitak težine, lako je videti koliko bi to moglo da napravi veliku razliku u životu.
„Toliko sam više fokusirana na posao“, kaže Uden. „Spavam mnogo bolje i budim se bez budilnika. Nisam sigurna kako se osećam u vezi sa pićem u budućnosti. Kada razmišljam o društvenim okupljanjima i stvarima poput predstojećeg odmora, biti trezan nije baš zabavno. Ali kada bih morala da biram između toga da budem trezna i da pijem onoliko koliko sam ranije, izabrala bih prvo.”
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
