Premijerka Ana Brnabić najavila je da za desetak dana u Srbiji kreće lečenje pacijenata obolelih od koronavirusom plazma terapijom. O čemu se radi?
„Krenućemo u novi vid terapije, a to je ‘plazma terapija’. Uzimamo krv od ljudi koji su se izlečili i u kojoj postoje antitela i transfuzijom ćemo je davati obolelima. Tu terapiju pokrenućemo za desetak dana, jer će tada proći 21 dan od prvog izlečenog pacijenta u Srbiji“, rekla je predsednica Vlade Srbije gostujući na TV Pink i čitavu naciju ostavila s gomilom novih pitanja. U razgovoru sa stručnjacima dolazimo do odgovora.
Šta je terapija plazmom?
Otprilike baš kako je Brnabić objasnila. Uzima se krv donora koji je ozdravio od virusa, izdvaja se plazma u kojoj postoje izgrađena antitela na konkretan virus, u ovom slučaju koronavirus, i unosi u organizam obolelog koji nema potreban imunološki potencijal, kako bi mu ta antitela pomogla da se odbrani.
„U pitanju je transfuzija specifične hiperimune plazme, u inostranstvu se koristi termin konvalestentna plazma“, pojašnjava nam doc. dr Jasmina Grujić sa Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine u Novom Sadu. „Zasniva se na prisustvu antitela u visokom titru kod osoba koje su izlečene, a koja su izgrađena baš za taj specifičan virus. Ta antitela uneta u organizam obolelog oblažu virus, neutrališu ga, smanjuju mu dejstvo i daju vreme imunom sistemu da odreaguje. Dakle, reč je o vrsti pasivne imunizacije“, pojašnjava dr Grujić, napominjući i da je terapija plazmom dodatna terapija, koja ne isključuje druge načine lečenja.
Prema rečima dr Grujić, iako je u pitanju nova terapija u tretiranju aktuelnog koronavirusa, ona je s uspehom korišćena u borbi sa španskom groznicom, kao i drugim vrstama korona virusa, kao što su SARS i MERS.
„Važno je napomenuti da je to procedura koja se primenjuje u svetu, nismo je mi izmislili. Od početka pandemije koronavirusa, Kinezi su imali dobre rezultate, a agencija The Food and Drug Administration (FDA), zadužena za teritoriju SAD, 24. marta izdala je odobrenje za hitnu primenu terapije plazmom“, ukazuje dr Grujić.
Ko može da bude donor?
Transfuziolozi napominju da mora biti jasno da su potencijalni donori ozdravljenici, dakle osobe koje su se uspešno oporavile. One moraju da budu dvaput uzastopno negativne na testovima, a onda treba da prođu još bar dve nedelje po izlečenju. Drugo, moraju da ispunjavaju i druge uslove da bi bili donori, kao i kad je u pitanju davanje krvi, a isto tako – davanje plazme je na dobrovoljnoj bazi. Dakle ne može se „uzimati“ bez dobrovoljnog pristanka.
Pročitajte još:
Dr Grujić nam pojašnjava da se pacijent otpušta nakon dva uzastopna negativna rezultata i dolazi na kontrolu posle dve nedelje, a pre nego što se uzme u obzir kao donor moraće da prođe još nedelju dana i da se i na tom testu pokaže kao negativan. Zato je premijerka istakla da treba da prođe 21 dan od prvog izlečenog pacijenta, ali ni to nije garancija da će biti dobar donor.
„Ljudi koji su ozdravili možda i neće ispunjavati sve kriterijume da bi bili donori. Uspešnost terapije zavisi od toga koliki titar antitela će imati u plazmi, ali dosadašnja istraživanja pokazala su da kada je reč o koronavirusu, u startu bude visok“, kaže dr Grujić.
Postoje li rizici?
Za donora rizici ne postoje, a što se tiče obolelog koji prima plazmu…
„Rizici postoje u smislu neke alergijske reakcije, ali ozbiljnije neželjene reakcije nisu zabeležene“, ističe dr Grujić. Još jednom napominje da terapija plazmom ne isključuje druge terapije, već se koristi kao dodatna mera, a da su dosadašnja iskustva pokazala da uspešnost zavisi, između ostalog, od toga kad je primenjena. Najbolje je u prve dve nedelje.
„Kod nas nije mogla ranije, jer jednostavno nismo imali dovoljan broj izlečenih“.
Ima li Srbija sve što je potrebno za ovu terapiju?
Terapija plazmom bi prema najavama trebalo da počne da se sprovodi za desetak dana. Plazma će se prikupljati na Institutu za transfuziju krvi Srbije u Beogradu, u Zavodu za transfuziju krvi Vojvodine u Novom Sadu, kao i u Zavodima u Nišu i Kragujevcu, a terapija sprovoditi na klinikama. Nije potrebna nikakva dodatna oprema.
„U ovom trenutku u Srbiji postoji odgovarajuća oprema i potrošni materijal da bi se pristupilo ovoj proceduri. Koristi se aparat za aferezne procedure kojim iz krvi izdvajate element koji vam je potreban. U ovom slučaju plazmu“, kaže dr Grujić.
***
