Od roditelja, pored fizičkog izgleda i osobina, nažalost nasleđujemo i bolesti i zdravstvena stanja – poput srčanih mana ili kratkovidnosti. Zato bi svaka žena trebalo da zna istoriju bolesti svoje mame, kako bi mogla da preduzme mere preventive.
Ovo je osam pitanja na koja bi trebalo da postavite vašoj mami.
Većina žena kroz menopauzu prolazi u približno istim godinama kad i njihova majka.
„Ako su vašoj mami simptomi menopauze počeli u 40-im, verovatno će i vama tada početi“, kaže ekspertkinja za plodnost Zita Vest.
Ako želite decu kasnije u životu, dodaje, o tome treba da vodite računa. Simptome menopauze mogu, dodaje ona, olakšati ishrana bogata s omega-3 kiselinama, D vitamin i izbegavanje alkohola.
Stanja poput preeklampsije mogu biti nasledna, a razvijaju se kasnije u trudnoći, kaže Vest, a simptomi su povišeni krvni pritisak, otekline i prisutnost proteina u mokraći.
Pročitajte još:
Dermatolog dr Anton Aleksandrof kaže, ako u porodici imate istoriju kancerogenih mladeža, da treba više nego drugi da pazite na izloženost suncu, ali i da svaki mesec treba da odvojite vreme za pregled kože.
„Ako je vašoj majci ili drugom bliskom rođaku odstranjen mladež koji je bio kancerogen, i vi imate veći rizik od melanoma“, rekao je dr Aleksandrof koji dodaje i da mladež koji se menja, izgleda nepravilno u obliku ili boji ili pak krvari treba pregledati što pre.
Kardiolog dr Asem Malhotra kaže da bi svako kome je član uže porodice umro mlad i iznenada trebao da uradi osnovni test srca, ehokardiogram. Reč je, naime, o ultrazvuku srca kako bi se isključila bilo kakva genetska abnormalnost koja bi mogla da poveća šanse za prevremenu smrt.
„Iznenadnu smrt ljudi mlađih od 60 godina mogu uzrokovati nasleđena, nedijagnostikovana stanja srca“, rekao je dr Malhorta, a ako vam mama zna da se to nekom iz porodice dogodilo, preporučuje da o tome razgovarate sa svojim lekarom opšte prakse.
„Što vam je bliži rođak, to je veći rizik“, dodaje on.
Ako vam je baka bila pogrbljena ili je nekad slomila kuk, mogli biste da budete u opasnosti od osteoporoze koja nije klasično genetsko stanje, ali isti geni mogu odrediti veličinu i snagu vašeg kostura, objasnila je medicinska sestra iz Kraljevskog društva za osteoporozu Džulija Tomson.
Naoružani informacijama, dodaje Tomson, možemo smanjiti rizik jer je ishrana bogata kalcijumom (lisnato povrće, mleko, sir i mlečni proizvodi) odličan način za održavanje zdravlja kostiju.
Psihološkinja Džo Hemings kaže da je važno znati i ako je majka patila od nekog mentalnog stanja: možda je, kaže, imala ono što danas zovemo postporođajnom depresijom.
Pročitajte još:
„Ali ne brinite da ćete i vi biti depresivni ako je bila vaša mama jer depresijom se u prošlosti nazivao celi niz stanja, od blage anksioznosti do sezonskog afektivnog poremećaja“, kaže Hemings i ističe kako svesnost i prepoznavanje znakova može da utiče na to da u slučaju depresije pre potražimo pomoć.
Postporođajna se depresija obično javlja dve do osam nedelja od porođaja, a može trajati i godinu dana, a najčešći su simptomi gubitak interesovanja za bebu, anksioznost, konstantno plakanje i osećaj nemoći.
Dr Luis Grimsdel kaže da svako kome je bliska rođaka imala rak dojke, posebno ako je dijagnostikovan pre 40. godine života, treba to da kaže svom lekaru opšte prakse.
„On će odlučiti treba li vas uputiti stručnjaku na dalju procenu rizika“, rekla je Grimsdel.
Ako vaša mama ne može da se seti, pitajte je ima li kopiju vašeg medicinskog kartona iz detinjstva, preporučila je dr Filipa Kaje i kaže da vam to znanje kasnije može biti korisno, pogotovo ako ste neku vakcinu preskočili pa niste razvili imunitet, piše The Sun, a prenosi „Večernji„.
***
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
—
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar