0
Naučnici ispituju dejstvo lekova za dijabetes na neke od najtežih poremećaja mozga, uključujući Alchajmerovu bolest.
Lekovi za dijabetes, od Ozempica pa do starih terapija poput insulina i metformina, utiču na nekoliko različitih aspekata metaboličkog sistema koji je uključen u Alchajmerovu bolest, uključujući protein koji se zove amiloid i upalu, kažu istraživači.
Nadaju se da bi poboljšanje korišćenja glukoze i suzbijanje upale u celom telu – uključujući mozak – moglo da uspori napredovanje bolesti poput Alchajmerove i Parkinsonove.
Naučnici sa kojima je Rojters razgovarao ukazali su na sve brojnija istraživanja koja podržavaju testiranje lekova za dijabetes protiv neurodegenerativnih bolesti.
Rezultati su, doduše, godinama daleko, a uspeh neizvestan. Ali interesovanje su podstakli nedavni pozitivni podaci o lekovima za Alchajmerovu bolest koji su pokazali da uklanjanje lepljivih amiloidnih plakova akumuliranih u mozgu može usporiti kognitivni pad.
Pročitajte još:
Dr Suzan Kraft, profesorka gerontologije i gerijatrijske medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta Wake Forest, održala je glavni govor na naučnom skupu o Alchajmeru krajem prošle godine o potrebi testiranja tretmana kao što su lekovi za dijabetes kako bi se usporilo napredovanje Alchajmerove bolesti. Od tada su joj se, kaže, obratile mnoge farmaceutske kompanije i trenutno vodi ispitivanje koje procenjuje dejstvo intranazalnog insulina u kombinaciji sa drugim lekom za dijabetes – na Alchajmerovu bolest.
„Terapije za dijabetes mogle bi da povećaju kliničku korist antiamiloidnih lekova i potencijalno dovedu do potpune stabilizacije ili čak oporavka kod pacijenata sa Alchajmerom“, rekla je dr Kraft. „To je ono što ovi agensi rade, i što insulin radi. On igra ulogu u regeneraciji. I to je ono što treba da se desi. S obzirom na njegovu ulogu u modulaciji imunološke funkcije, može sprečiti da amiloid nastavi da se akumulira“, objašnjava.
Za razliku od starijih lekova, kao što je metformin, postoji komercijalni podsticaj da se testiraju noviji tretmani kao što su GLP-1 agonisti, među kojima trenutno dominira Ozempic – semaglutid, i Lilli’s Mounjaro. Četiri kompanije sa GLP-1 lekovima čekaju rezultate ispitivanja tih lekova za Alchajmerovu bolest.
Ivan Koičev, neuropsihijatar konsultant za Oksfordske univerzitetske bolnice, sprovodi testiranje semaglutida sa ciljem da zaustavi najranije promene u mozgu ljudi koji su u riziku od razvoja Alchajmerove bolesti.
GLP-1 su njegov primarni fokus, rekao je, jer postoje „dobri epidemiološki dokazi da su povezani sa manjim rizikom od demencije, a nose mnogo manji rizik od ozbiljnih nuspojava u odnosu na terapije uklanjanja amiloida“. Naime, kod anti-amiloidnih terapija postoji rizik od opasnog oticanja mozga.
Svaki rezultat će se vrlo isplatiti. Demencija pogađa više od 55 miliona ljudi širom sveta, a očekuje se da će tržište lekova za Alchajmerovu bolest porasti na 9,4 milijarde dolara do 2028, a za Parkinsonovu bolest na 6,6 milijardi dolara, navodi Citeline.
Međutim, uprkos njihovom potencijalu protiv Alchajmerove bolesti, rana istraživanja su dala različite rezultate, upozorila je Hana Čerčil, menadžerka istraživačkih komunikacija u Alzheimer’s Society.
„Definitivno vredi nastaviti, ali je teško proceniti u ovoj fazi krajnji ishod“, rekla je ona.
Pročitajte još:
Farmaceutska kompanija Novo Norodisk je 2021. godine započela dva ispitivanja semaglutida – koji se takođe prodavao za gubitak težine kao Wegovy – na hiljadama pacijenata sa ranom Alchajmerom. Rezultati se očekuju do 2025. jer su potrebne godine da se pokaže efekat na progresivno stanje.
To istraživanje budno prate Lilly i Pfizer, kao i manje kompanije koje su otkrile da testiraju eksperimentalne GLP-1 lekove protiv Parkinsonove bolesti.
Ispitivanja lekova za Parkinsonovu bolest obično traju kraće i zahtevaju manji broj pacijenata jer je lakše proceniti uticaj na motoričke funkcije i videti da li tretmani deluju.
Vasilios Majsner, šef odeljenja za neurologiju za neurodegenerativne bolesti u Univerzitetskoj bolnici Bordo, uključen je u probno testiranje Sanofijevog GLP-1 liksisenatida na Parkinsonovu bolest u srednjoj fazi. Kaže da obdukcija mozga pacijenata obolelih od Alchajmerove i Parkinsonove bolesti pokazuje da je signalizacija insulina poremećena.
„To znači da su putevi koji obezbeđuju podršku mozgu nefunkcionalni“, rekao je on. „Zato su ljudi počeli da se pitaju da li bi antidijabetici mogli da pomognu u lečenju ovih poremećaja.“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
