Čovečanstvo može ostvariti moćne rezultate kada predano radi na istom cilju, što je pokazao rekordno brz razvoj više vakcina protiv novog koronavirusa. Ipak, tako kratak rok proizvodnje spasonosnog leka ipak u mnogima budi crv sumnje: kako je to moguće i da li je bezbedno? Naučnik je objasnio kako zaista funkcioniše proces koji je omogućio rapidno stvaranje vakcina.
Mikrobiolog Branko Rihtman, sa Univerziteta Vavrik u Velikoj Britaniji, na svom Tviter profilu dao je jednostavno objašnjenje faza koje su dovele do toga da danas imamo nekoliko vakcina koje su završile treću fazu ispitivanja sa sjajnim rezultatima.
Naučnik, koji je inače bio volonter za testiranje Oksford/Astrazeneka vakcine, objasio je kako inače teče ispitivanje vakcina, a šta su kompanije u prilikom razvoja vakcine protiv kovida uradile kako bi ubrzale ceo proces. Njegovo objašnjenje svakako je korisno za mnoge koji baš zbog kratkog vremenskog roka u kojem su vakcine razvijene sumnjaju u njihovu bezbednost.
Prenosimo njegove reči u celosti:
Razvijanje vakcina je dug i mukotrpan proces koji zna trajati godinama, ako ne i decenijama. Vakcinu protiv papiloma virusa (HPV) su razvijali 25 godina.
Razvijanje vakcine se odvija kroz sledeće korake:
Inicijalno istraživanje – prvo treba odabrati najbolji pristup razvijanju vakcine. Da li će to biti izlaganje imunog sistema delovima virusa ili celom neutralisanom virusu, koji je najučinkovitiji sastav vakcine. Vrši se ispitivanje na ljudskim ćelijskim kulturama, ispitivanje na miševima, ispitivanje na primatima…
Pročitajte još:
Pronalazak industrijskog partnera – laboratorije koje razvijaju vakcine su obicno akademske, znači u sklopu univerziteta ili su u relativno malim biotehnoloskim firmama (kao što je Bajontek). Te laboratorije nemaju mogućnosti da proizvode vakcine u masovnim količinama. Pre nego sto se upustite u mukotrpne, dugotrajne procese razvijanja i licenciranja vakcine, morate uveriti industrijskog partnera da mu se isplati ulagati u masovnu proizvodnju baš te vaše vakcine.
Klinička ispitivanja -ova faza uzima najviše vremena. Potrebno je naći dovoljan broj dobrovoljaca da učestvuju u kliničkim ispitivanjima. Ti dobrovoljci onda trebaju da provedu dovoljno vremena izloženi virusu ili drugom patogenu protiv koga je vakcina da bi se mogla izračunati efikasnost vakcine. U slučaju bolesti sa kojima se susrećemo rutinski, to može potrajati godinama jer je relativno nizak broj zaraženih.
Provera rezultata i licenciranje vakcine – tek kad se skupi dovoljna količina podataka o sigurnosti i efikasnosti vakcine, rezultati idu regulatornim organizacijama (tipa FDA) koje proveravaju rezultate i odobravaju ili neodobravaju vakcinu. S obzirom da se radi o birokratskim telima, ovaj deo procesa takođe može uzeti jako puno vremena.
Idemo po gore navedenim koracima:
Inicijalno istraživanje – laboratorije koje se bave razvijanjem vakcina protiv kovida 19 su već radile na sličnim virusima. Oksfordska laboratorija je razvijala vakcinu protiv MERS-a i SARS-a, koronavirusa respiratornog sistema.
Pročitajte još:
Pronalazak industrijskog partnera – s obzirom na katastrofalnu štetu koju nanosi trenutna pandemija, i sa ljudskog-zdravstvenog, i sa ekonomskog aspekta, nije ni trebalo ubeđivati firme kao sto su Fajzer, Astrazeneca, Roše i druge da ce im se ova vakcina isplatiti.
Klinička ispitivanja – ovde takođe nije bilo problema pronaći dobrovoljce. S obzirom da se radi o globalnoj pandemiji koja je zarazila 60 miliona, a ubila 1.4 miliona ljudi, učesnici u kliničkim ispitivanjima nisu morali čekati decenijama da budu izloženi virusu. U roku od par meseci se dovoljno ljudi u kontrolnim grupama zarazilo, da bi se moglo sa visokom statističkom sigurnošću reći da je vakcina efikasna i sigurn
Licenciranje i birokratija – s obzirom da se radi o svetskoj pandemiji, sve vlade sveta maltene su stavile razvijanje vakcine kao prvi prioritet i naredila da se birokratija, koja obično sputava razvijanje vakcina, svede na minimum. Faze koje proveravaju sigurnost vakcina se jos uvek obavljaju i funkcionišu – to smo videli na primerima zaustavljanja ispitivanja kada bi se pojavila mogućnost da je jedan od ucesnika ispitivanja oboleo tokom procesa.
Svi ovi razlozi su doprineli ekspresnom razvoju vakcine i vrlo je verovatno da će nam ovo iskustvo pomoći da i u budućnosti skratimo proces razvijanja novih vakcina“, napisao je Branko Rihtman.
Kako su vakcine za Covid-19 razvijene u 10 mjeseci, a vakcinama obicno treba 10 godina? Evo ga threadcic.
Razvijanje vakcina je dug i mukotrpan proces koji zna trajati godinama, ako ne i decenijama.
Vakcinu protiv papiloma virusa (HPV) su razvijali 25 godina. (1/16)— Branko Rihtman (@neyne) November 24, 2020
***
Bonus video:
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar