"Želeo sam na neki način da pomognem u rešavanju ovog globalnog problema - koronavirusa. Jedan od načina da to učinim bio je da dobrovoljno primim vakcinu, koja će možda spasiti svet" priča za Nova.rs Branko Rihtman, naučnik i mikrobiolog Univerziteta Vavrik (Warwick) u Velikoj Britaniji, koji je nedavno primio oksfordsku vakcinu protiv Kovida-19.
Na društvenim mrežama Rihtman je video da Oksford traži dobrovoljce koji će primiti vakcinu protiv koronavirusa.
„Video sam na društvenim mrežama da traže dobrovoljce za drugu fazu ispitivanja vakcine i odmah sam se javio. Bio je to jedini način, meni dostupan, da direktno pomognem u rešavanju ove situacije u kojoj se našao čitav svet. Javio sam se preko onlajn formulara. Posle nekoliko dana pozvali su me iz bolnice u kojoj se obavlja istraživanje. Postavili su mi nekoliko pitanja: koliko imam godina, kakvo mi je zdravstveno stanje, čime se bavim, koliko sam često u kontaktu sa ljudima. Onda sam otišao kući, pa su me ponovo pozvali i rekli da su me prihvatili. Otišao sam u bolnicu kako bi proverili da li imam antitela na kovid-19. Morali su da provere da li sam već bio izložen virusu jer ako jesam, onda ne mogu da primim vakcinu. Izvadili su mi krv, uradili test i bio sam negativan. Onda sam primio vakcinu“ opisuje Branko Rihtman, svoje iskustvo sa vakcinacije na Oksfordu.
Ovaj mikrobiolog iz Bosne, koji od 2012. živi u Velikoj Britaniji, smatra da je vakcina upravo ta koja će nas konačno vratiti, koliko toliko, normalnom životu koji smo imali pre pandemije.
„Jasno je da će se bez vakcine virus konstantno vraćati i da ćemo da doživljavamo talase zaraze. Ako se ispostavi da je vakcina efikasna i da daje dugoročan imunitet, to će uveliko rešiti naše probleme sa virusom“.
Posle vakcinacije nije imao nuspojave, a ni pre odlaska u bolnicu, nije se plašio reakcije na serum.
„Ne plašim se nuspojava, niti ih je bilo. Ova vakcina je kao i svaka druga koju sam primio u detinjstvu i kasnije kroz život, tako da to nije bilo ništa novo. Neke nuspojave su bile očekivane, kao što su simptomi gripa: temperatura, glavobolja, malaksalost, ali ja ni to nisam imao. Sve je prošlo u najboljem redu“ kaže sagovornik Nova.rs.
Oksfordsku vakcinu primilo je već 500 ljudi u prvom krugu, a u drugom krugu ispitivanja, bilo je čak 20.000 dobrovoljaca.
„Bilo mi je drago da mogu da doprinesem na neki način, rešenju ovog problema. To je za mene bilo najvažnije“ naglašava Branko, koji je u Veliku Britaniju došao na studije, potom doktorirao mikrobiologiju na Univerzitetu Varvik (Warwick).
„Sada radim na postdoktorskim studijama. Bavim se problemom patogenih bakterija koje su otporne na antibiotike i istražujem potencijalno korišćenje virusa, bakteriofaga, kao tretman za bolesti izazvane bakterijama otpornim na antibiotike“.
Pročitajte još:
Prema dosadašnjim informacijama, Oksford vakcina sigurno je u najnaprednijem stadijumu ispitivanja i dala je pozitivne rezultate.
„Govori se o septembru ili oktobru, kao o datumu kada bi ova vakcina mogla biti dostupna ljudima. Nadam se da će nam pomoći da se vratimo u kolotečinu, ali ne verujem da će stvari biti 100 odsto kao pre. U svakom slučaju, mislim da ćemo konačno moći da se vidimo sa našim najmilijima i da se vratimo u relativno normalnu svakodnevicu, naravno pod uslovom da se maksimalan broj ljudi vakciniše“ objašanjava naučnik, poreklom iz Sarajeva.
U svetu već uveliko vlada prava „trka vakcina“ u kojoj se nadmeću najjače sile: SAD, Rusija, Kina, Velika Britanija. Postavlja se pitanje da li se trkaju da „ozdrave“ planetu ili je u pitanju samo novac, politika, moć.
„Ne mislim da je u toj trci glavna stvar politika, a ni novac. Naravno novac, kao i u svemu, igra ulogu, ali verujem da je cilj ‘trke vakcina’ da se istovremeno razvijaju različite vakcine, koje funkcionisu na različitim principima, da bi, u slučaju da se jedna pokaže neefikasnom, mogli da nastavimo punom parom sa drugom“ ističe Rihtman.
Njegove provere zdravstenog stanja, kao i kontrole, trajaće godinu dana.
„Testiram se svake nedelje putem PCR testa (uzimanje brisa iz nosa i grla) da bi se pratilo da li sam zaražen. Za sada su svi testovi bili negativni. Takođe, na svaki određeni vremenski period (30 dana, 90 dana, šest meseci i godinu dana) nakon vakcinisanja, idem u bolnicu koja učestvuje u istraživanju i vršim serološki test, koji proverava prisustvo antitela u organizmu. Rezultati serološkog testa su mi nepoznati, jer je to jedan od principa testiranja. Ljudi koji su primili vakcinu ne znaju do kraja istraživanja, da li su primili pravu vakcinu protiv Covid-19 ili placebo vakcinu protiv meningitisa“ objašnjava naš sagovornik.
O merama za zaštitu od koronavirusa koje su se primenjivale, a neke se i dalje primenjuju u zemljama na Balkanu, u koje se virus vratio mnogo jači nego početkom godine, Rihtman kaže da su neprincipijalno donošene.
„Nisam epidemiolog, tako da nisam stručan da sudim o merama koje su sprovedene. Sa laičke tačke gledišta, čini mi se da je problem selektivno ili nedovoljno principijalno donošenje mera. Izgledalo je kao da su početne mere imale pozitivan efekat, ali i da su se u vrlo kratkom periodu te mere uklonile i sada ne postoji neka smislena strategija šta činiti dalje. Nažalost, čini se da će situacija biti još gora pre nego što se počne da se poboljšava. Nadam se da ćemo doći do vakcine pre nego što krene zima sa sezonskim gripom i zagađenjem vazduha koje nam dodatno oštećuje disajne puteve“.
Kroz prču o vakcini, osvrnuli smo se i na antivakcinalne pokrete širom sveta, koji nažalost jačaju zajedno sa pričom o obaveznoj vakcinaciji protiv koronavirusa.
„Pokreti antivakcinaša jačaju jer im pridajemo važnost i diskutujemo o njima u medijima. Na taj način, bilo koja suluda ideja dobija privid legitimnog mišljenja i ljudi koji su stekli znanje na Guglu i Fejsbuku se dovode u istu ravan sa naučnicima koji ove kompleksne stvari studiraju čitav život i koji su odgovorni za to da nam je medicina obezbedila da ne umiremo sa 45 godina nego živimo i do 90 ili 100, da žene nemaju 50 odsto šanse da one ili beba umru pri porođaju i da nas bolesti kao velike boginje, kuga, polio, tuberkuloza i druge, masovno zaobilaze. Zato se nadam da ćemo taj požar dezinformacija, laži i neznanja ugasiti, tako što ćemo prestati da im dajemo medijski prostor“ naglašava Rihtman.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare