0
Svet je usred krize otpornosti na antibiotike koja doprinosi smrti skoro 5 miliona ljudi godišnje. Ali bakterije nisu jedini mutirajući patogeni o kojima treba da brinemo. Gljivične infekcije se takođe prilagođavaju i izmiču dometima medicine, izazivajući „tihu pandemiju“ koju treba hitno rešavatiti, smatraju neki naučnici.
O opasnosti od gljivičnih patogena, iako je globalno sve veći problem, ne priča se – ističe molekularni biolog Norman van Rijn sa Univerziteta u Mančesteru u Velikoj Britaniji.
Ovog septembra, Ujedinjene nacije su domaćini sastanka u Njujorku o otpornosti na antimikrobne lekove, koji uključuje razgovore o otpornim bakterijama, gljivama, virusima ili parazitima. Uoči ovog događaja, Van Rajn i međunarodni tim naučnika pozivaju vlade, istraživačku zajednicu i farmaceutsku industriju da „gledaju dalje od bakterija“.
Bez hitne pažnje i akcije, neke posebno gadne gljivične infekcije, koje već zaraze 6,5 miliona godišnje i odnesu 3,8 miliona života godišnje, mogle bi postati još opasnije, piše Science Alert.
„Nesrazmerno veliki fokus na bakterijama je zabrinjavajući jer su mnogi problemi sa rezistencijom na lekove tokom proteklih decenija bili rezultat invazivnih gljivičnih bolesti, koje su u velikoj meri nedovoljno prepoznate od strane zajednice i vlada“, pišu Van Rajn i njegove kolege, iz institucija u Kini, Holandiji, Austriji, Australiji, Španiji, Velikoj Britaniji, Brazilu, SAD, Indiji, Turskoj i Ugandi.
Svetska zdravstvena organizacija je 2022. objavila listu prioritetnih patogena gljivica – „prvi globalni napor da se sistematski daju prioriteti gljivičnim patogenima“.
Patogeni koji se smatraju najopasnijim po ljudsko zdravlje uključuju Aspergillus fumigatus, koji potiče od buđi i inficira respiratorni sistem; Candida, koja može izazvati gljivičnu infekciju; Nakaseomices glabratus, koji može inficirati urogenitalni trakt ili krvotok; i Trichophiton indotineae, koji mogu zaraziti kožu, kosu i nokte.
Najviše su ugroženi stariji ljudi ili oni sa oslabljenim imunitetom.
U poređenju sa bakterijama ili virusima, gljive su složeniji organizmi, po svojoj građi najsličniji životinjama. Ovo otežava naučnicima da razviju lek koji ubija ćelije gljivica bez oštećenja drugih važnih ćelija u telu.
„Za lečenje dubokih ili invazivnih gljivičnih infekcija, dostupne su samo četiri sistemske antigljivične klase i rezistencija je sada pravilo, a ne izuzetak za one trenutno dostupne klase“, pišu autori.
U poslednjih nekoliko decenija, pojavilo se nekoliko obećavajućih novih antimikotika, ali na konačnu situaciju dosta utiče i agrohemijska industrija.
„Čak i pre nego što ovi lekovi stignu na tržište nakon godina razvoja i kliničkih ispitivanja, agrohemijska industrija je razvila fungicide sa sličnim načinima delovanja, što je rezultiralo unakrsnom rezistencijom za kritične prioritetne patogene“, objašnjavaju istraživači. „Protivgljivična zaštita je neophodna za sigurnost hrane. Pitanje je, kako da uravnotežimo sigurnost hrane sa mogućnošću lečenja sadašnjih i budućih otpornih gljivičnih patogena?“
To je zagonetka o kojoj se dugo raspravljalo za antibiotike, ali ne toliko za antimikotike. Van Rajn i njegov tim preporučuju globalni sporazum za ograničavanje određenih antifungalnih lekova na specifične svrhe, kao i propise o saradnji kako bi se uravnotežila bezbednost hrane i zdravlje.
Sastanak UN u septembru „mora poslužiti kao polazna tačka“ za orkestriran i raznolik pristup otpornosti na antimikrobne lekove, zaključuju istraživači, čija studija je objavljena u The Lancetu.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
