Nemački naučnici kažu da su razjasnili uzrok retke pojave krvnih ugrušaka povezanih s vakcinama protiv koronavirusa AstraZeneca i Johnson&Johnson i veruju da bi formula mogla da se izmeni kako bi se takva reakcija potpuno izbegla.
Rolf Maršalek, profesor na Gete univerzitetu u Frankfurtu, koji od marta vodi istraživanje ovog retkog stanja, rekao je da je njegovo istraživanje pokazalo da je problem u adenovirusnim vektorima koje oba cepiva koriste za isporuku šiljastog (spike) proteina virusa Sars-Cov-2 u telo, piše Financial Times.
Mehanizam isporuke znači da vakcine šalju tzv. spajk protein u ćelijsko jezgro, a ne u citosol, tečnost koja se nalazi unutar ćelije i u kojoj virus normalno proizvodi proteine, objasnili su Maršalek i njegov tim u radu objavljenom u sredu.
Kad uđu u jezgro ćelije, određeni delovi šiljastog proteina se spajaju ili razdvajaju, stvarajući mutirane verzije, koje se ne mogu vezati za ćelijsku membranu tamo gde se odvija važna imunizacija. Plutajuće mutirane proteine ćelije izlučuju u telo, što pokreće krvne ugruške kod otprilike jednog od 100.000 ljudi, prema Maršalekovoj teoriji.
Nasuprot tome, cepiva na bazi mRNA, poput onih koje su razvili BioNTech / Pfizer i Moderna, dostavljaju genetski materijal spajk proteina u citosol i on nikada ne ulazi u jezgro ćelije.
„Kad se geni virusa nađu u jezgru, mogu da naprave neke probleme“, rekao je Marschalek za Financial Times.
Retka reakcija zgrušavanja krvi koja je omela vakcinisanje AstraZenecom i J&J-om, zabeležena je kod 309 od 33 miliona ljudi koji su primili AstraZenecu u Velikoj Britaniji, uzrokujući 56 smrtnih slučajeva. U Evropi su najmanje 142 osobe imale krvne ugruške od 16 miliona onih koji su primili tu vakcinu. Kao odgovor na to, upotreba cepiva AstraZeneca ograničena je ili obustavljena u više od desetak zemalja. J&J je započeo s uvođenjem svoje vakcine u Evropi s upozorenjem na pakovanju u aprilu nakon kratkog odlaganja zbog straha od ugrušaka.
Ali Maršalek veruje da postoji direktan ‘izlaz’ ako oni koji razvijaju vakcine izmene sekvencu spajk proteina kako bi sprečili njegovo razdvajanje.
Pročitajte još:
J&J je već kontaktirao Maršalekovu laboratoriju kako bi zatražio smernice jer traže načine kako da prilagode svoju vakcinu kako bi se sprečilo to spajanje, rekao je.
Spajk protein u J&J cjepivu već je bio manje sklon ‘spajanju’ od spajke proteina u AstraZeneci, čineći reakciju ređom, prema Maršaleku. U SAD-u, osam od 7,4 miliona primalaca J&J vakcine izvestilo je o retkoj reakciji.
‘Johnson&Johnson sada pokušava da optimizuje svoju vakcinu’, rekao je. ‘S podacima koje imamo u rukama možemo firmama da kažemo kako da mutiraju te sekvence, kodirajući spajk protein na način koji sprečava neželjene reakcije spajanja.’
Maršalek je rekao da njegova laboratorija još nije razgovarala o svojim nalazima s AstraZenecom. ‘AstraZeneca nas još nije kontaktirala, pa nismo razgovarali s njima, ali ako to učine, možemo im reći šta da naprave kako bi razvili bolju vakcinu“, rekao je.
J&J kaže: „Podržavamo kontinuirano istraživanje i analizu ovog retkog događaja dok radimo s medicinskim stručnjacima i globalnim zdravstvenim vlastima. Radujemo se pregledu i deljenju podataka čim postanu dostupni.“
Neki su naučnici upozorili da je Maršalekova teorija jedna od mnogih i da su potrebni dalji dokazi koji bi potkrepili njegove tvrdnje.
„Nedostaju još dokazi koji bi pokazali uzročnu vezu spajanja spajk proteina s trombozom“, rekao je Johan Oldenburg, profesor transfuzijske medicine sa univeziteta u Bonu.
„Ovo je još uvek hipoteza koju treba dokazati eksperimentalnim podacima.“
Maršalek je rekao da je nalaze svoje laboratorije predstavio Institutu Pol-Erlik nemačke vlade i savetodavnom telu zemlje za vakcinaciju i imunizaciju.
„Iznenadili su se našim nalazima, jer niko nije razmišljao o problemu spajanja“, rekao je.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar