0
Otok, bol, lokalne infekcije tkiva, alergija, pa čak i gušenje – mogu biti posledice ujeda bube „klintonke“, čija je najezda i ovog leta preplavila Beograd.
Izgledaju kao mušice, a njihov ubod, koji izgleda kao tvrda kvrga, može izazvati burne reakcije. Otok, bol, čak, hematom i povišena temperatura, pa čak i gušenje kod onih koji su alergični.
Bube „klintonke“ u našoj zemlji postoje od 1999. godine, nakon bombardovanja, a ime su dobile po američkom predsedniku Bilu Klintonu. Ove bube pripadaju grupi crnih mušica i ono što je za njih karakteristično jeste da nakon ujeda ispuštaju toksin.
Dr Snežana Tomanović sa Instituta za medicinska istraživanja ističe da bube „klintonke“ ne prenose opasne bolesti, kao što to čine komarci i krpelji.
„Ubod ovih buba na početku može da liči na ubod komarca, s tim što naprave malo veću ranu. Sam ubod je neosetan, ali nakon uboda može da se javi svrab, otok, i neki manji hematomi, a kod osetljivijih i blaga temperatura“, kaže dr Tomanović, prenosi Blic.
Pročitajte još:
Mesto uboda može dramatično da otekne, a zbog jakog svraba, češanjem se povećava šansa da se toksin prenese dublje pod kožu, zbog čega nastaje infekcija, pa čak i upala potkožnog tkiva.
Prva pomoć u tim situacijama je krema za smanjivanje svraba, ali nakon toga odmah se treba obratiti lekaru, ističe City magazine.
Nakon ujeda, takođe je bitno da mesto dobro operete sapunom, stavite led i ako je moguće izbegnete češanje. Za razliku od ujeda komarca, ujed bube „klintonke“ je tvrđi, duže traje i izaziva jaču senzaciju, pa je potrebno i adekvatno tretirati mesto ujeda.
– Kod ljudi koji ne reaguju burno mesto može da se hladi lokalno ili da se nešto od onih preparata na bazi biljaka namaže, ali ako primetite intenzivniju reakciju treba otići kod lekara. Dosta su brze, dosta su dobri letači i ne možemo da je vidimo lako, pa ljudi imaju i po nekoliko ujeda. Najbolja zaštita je upotreba repelenata, nošenje dugih nogavica i rukava tokom šetnje pored reka – kaže dr Tomanović.
Bube „klintonke“ legu se u blizini velikih reka, a prema rečima dr Tomanović, Vojvodina se smatra regionom gde ih najviše ima.
