Lekari tvrde da ove 3 navike skraćuju život: "Ako ovo radite u tridesetim već ste u problemu"

Istraživači identifikovali tri „rizične“ navike koje mogu oslabiti opšte blagostanje

Nova studija objavljena u časopisu Annals of Medicine označila je pušenje, prekomerno konzumiranje alkohola i nedostatak fizičke aktivnosti kao snažne pokazatelje lošeg dugoročnog mentalnog i fizičkog zdravlja – koje se može manifestovati već sredinom tridesetih godina.

U ovoj opservacionoj studiji pratilo se 326 učesnika rođenih u Finskoj, od detinjstva do ranih šezdesetih godina života. Istraživači su prikupljali podatke o mentalnim i fizičkim parametrima zdravlja u dobi od 27, 36, 42, 50 i 61 godine, putem samoprocena i medicinskih pregleda.

Učesnici su odgovarali na pitanja o simptomima depresije i psihološkom blagostanju kao deo procene mentalnog zdravlja, dok su fizičko zdravlje i metabolički rizik mereni pritiskom, obimom struka, nivoom šećera u krvi i holesterola. Subjektivne procene opšteg zdravlja takođe su beležene godišnje.

Konkretno, naučnici su analizirali tri „rizična“ ponašanja tokom trajanja studije: pušenje, značajnu konzumaciju alkohola i nedostatak vežbanja.

„Nezarazne bolesti, kao što su bolesti srca i rak, uzrokuju skoro tri četvrtine smrtnih slučajeva širom sveta“, rekla je vodeća autorka i naučnica za zdravlje dr Tiia Kekäläinen u saopštenju za javnost.

„Međutim, pridržavanjem zdravog načina života, pojedinac može smanjiti rizik od razvoja ovih bolesti i povećati šanse za duži život.“

Pušenje, alkohol i neaktivnost povezani su sa lošim zdravljem kod ljudi u srednjim tridesetim

Rezultati su pokazali da su odrasli u srednjim tridesetim godinama imali lošije mentalno i fizičko zdravlje ukoliko su u dvadesetim i ranim tridesetim godinama pušili, prekomerno pili alkohol i izbegavali fizičku aktivnost.

Kako bi došli do rezultata, istraživači su koristili sistem bodovanja za svaku rizičnu naviku. Simptomi depresije i psihološko blagostanje ocenjivani su na skali od 1 do 4 poena; samoprocena zdravlja od 1 do 5; a metabolički rizik od 0 do 5 poena.

Kao što se i očekivalo, neaktivni učesnici su imali lošije fizičko zdravlje. Pušenje je bilo povezano sa mentalnim teškoćama, dok je pojačana konzumacija alkohola rezultirala pogoršanjem i fizičkog i mentalnog zdravlja. Dugoročna kombinacija sve tri rizične navike dovela je do:

• povećanja simptoma depresije za 0,38 poena,
• porasta metaboličkog rizika za 1,49 poena,
• pada psihološkog blagostanja za 0,14 poena,
• i smanjenja samoprocene zdravlja za 0,45 poena.

„Naši nalazi naglašavaju važnost suzbijanja rizičnih zdravstvenih ponašanja poput pušenja, prekomernog konzumiranja alkohola i fizičke neaktivnosti što ranije, kako bismo sprečili njihovo nagomilavanje tokom godina i negativan uticaj na mentalno i fizičko zdravlje u starijem dobu“, objasnila je dr Kekäläinen.

Prema studiji, verovatnoća da će odrasli u srednjim tridesetim imati loše mentalno i fizičko zdravlje značajno raste ukoliko puše, piju u većim količinama i nemaju redovnu fizičku aktivnost. Ipak, to ne znači da je kasno za promene.

„Nikada nije kasno za usvajanje zdravijih navika. Čak i promene u srednjem dobu mogu doneti koristi u starijim godinama“, istakla je Kekäläinen.

Ova studija, kao i svaka druga, ima svoja ograničenja. Autori priznaju da bi u budućim istraživanjima uključili i ishranu kao važan faktor. Takođe, određena ponašanja možda nose veći rizik od drugih, ali to nije detaljno ispitano. Na kraju, buduće studije trebalo bi da istraže i kako loše mentalno i fizičko zdravlje mogu doprineti razvoju rizičnih navika, jer te dve pojave često deluju zajedno.