0
Invazija Rusije na Ukrajinu povećala je rizik od nuklearnog sukoba.
Da li postoje šanse da se preživi nuklearna bomba?
Odgovor zavisi, naravno, od toga koliko je nuklearnog oružja bačeno. Rusija i Sjedinjene Države imaju 90% svetskog nuklearnog oružja. Rusija ima 1.588 komada oružja raspoređenih na interkontinentalnim projektilima, koje imaju domet od najmanje 5.500 kilometara u kojima se nalaze avioni sposobni da nose i bacaju nuklearke, a SAD ima 1.644 komada.
Postoje različite vrste i veličine nuklearnog oružja, ali moderne bombe počinju tako što izazivaju reakciju fisije. Fisija je cepanje jezgra teških atoma na lakše atome – proces koji oslobađa neutrone. Ovi neutroni, zauzvrat, mogu da uđu u jezgra obližnjih atoma, cepajući ih i izazivajući lančanu reakciju van kontrole.
Eksplozija fisije koja nastaje je razarajuća – primer su atomske bombe, koje su uništile Hirošimu i Nagasaki. Mnoga moderna oružja, međutim, imaju potencijal da naprave još veću štetu. Termonuklearne bombe koriste snagu početne reakcije fisije da spoje atome vodonika unutar oružja.
Nepotrebno je reći da biti na mestu takve eksplozije znači trenutnu smrt. Na primer, nuklearno oružje ekvivalentno veličini bombi Hirošime i Nagasakija, odmah bi ubilo oko 50% ljudi u radijusu od 3,2 km od detonacije na zemlji. Te smrti bi bile uzrokovane požarima, intenzivnim izlaganjem radijaciji i drugim smrtonosnim povredama.
Neki od ovih ljudi bi bili povređeni usled pritiska eksplozije, dok bi većina bila izložena povredama od srušenih zgrada ili od letećih stvari; većina zgrada u radijusu od 0,8 km bi bila srušena ili teško oštećena. Savetuje da se svako ko ima prethodno upozorenje ili ako vidi bljesak od obližnje detonacije da se odmah preseli u podrum neke velike zgrade i ostane tamo najmanje 24 sata kako bi se izbegla radijacija.
U blizini područja detonacije, preživeli ne bi dobili neku veliku pomoć. Pošto su putevi i železničke šine uništeni, bolnice sravnjene sa zemljom, a lekari, medicinske sestre i osobe koje prvi reaguju u zoni eksplozije su mrtvi ili povređeni, bilo bi malo opcija za dovođenje zaliha ili ljudi u pomoć, posebno s obzirom na visok nivo radijacije nakon detonacije.
Preživeli bi nosili radioaktivnu prašinu i morali bi da budu dekontaminirani. Većina bi verovatno pretrpela termalne opekotine od početne toplotne eksplozije.
Smrt takođe može doći od vatrene oluje u zavisnosti od terena u zoni eksplozije, požari izazvani početnim udarom mogu da se kombinuju i stvore sopstveni vetar. Takva vatrena oluja dogodila se u Hirošimi zahvativši 11,4 kvadratnih kilometara.
Radijacija je sekundarna i mnogo podmuklija posledica nuklearne eksplozije. Preživeli izloženi radioaktivnim padavinama izloženi su visokom riziku od raka tokom ostatka svog života. Specijalizovane bolnice u Hirošimi i Nagasakiju lečile su više od 10.000 zvanično priznatih preživelih od eksplozija iz 1945. godine, pri čemu se većina smrtnih slučajeva u ovoj grupi može pripisati raku. Stope leukemije kod žrtava izloženih radijaciji bile su četiri do pet puta veće u prvih 10 do 15 godina nakon eksplozije.
Radioaktivnost i padavine bi imale ozbiljne posledice po životnu sredinu i zdravlje. U zavisnosti od veličine nuklearnog sukoba, eksplozije bi mogle uticati i na klimu.
Na mestu kao što je Ukrajina, koja proizvodi 10% svetske pšenice, padavine bi mogle pasti na obradive površine.
Pepeo i čađ koji su ušli u atmosferu tokom nuklearnog rata mogli bi imati ozbiljan efekat hlađenja na klimu ako bi se bacilo dovoljno bombi. Dok jedna ili dve nuklearne eksplozije ne bi imale globalne efekte, detonacija samo 100 komada oružja veličine onog bačenog na Hirošimu 1945. snizila bi globalne temperature.
Ovakva iznenadna hladnoća danas bi mogla uticati na poljoprivredu i snabdevanje hranom, prenosi livescience.
Da biste povećali svoje šanse da preživite nuklearni napad, preporučuje se držanje kompleta za hitne slučajeve pri ruci na sigurnom skloništu.
***
Bonus video: Vuk Jeremič: Eventualnu atomsku bombu u Srbiji mogao bi da preživi samo jedan čovek
