Infuzija kao brza hrana - stiže i na kućnu adresu

Kako saznajemo pojedini medicinski radnici zarađuju dodatni novac tako što privatno daju infuzije osobama kojima je to potrebno. Beograđanin koji se javio našoj redakciji nam je ispričao da se pošto je oboleo od kovida 19 nije osećao najbolje. Bio je malaksao i slab, a onda je od prijatelja dobio broj lekara koji infuzije daje u kućnim uslovima."Posle korone sam bio jako malaksao. Već neko vreme sam bio negativan, ali nisam se osećao dobro. Drug mi je ispričao za tu varijantu. Taj čovek je lekar, specijalista u Kliničkom centru, ali to mu je dodatni izvor prihoda. Došao je kod mene, govorio mi je šta sve ima u tim rastvorima. Dao mi je nešto za smirenje, protiv bolova, za disanje nešto na bazi kortikosteroida. Video sam da je bilo puno ampula, sigurno više od desetak. To mi je jako pomoglo, sutradan sam otišao na posao", ispričao je on za Nova.rs.Ovu uslugu je platio oko 3.000 hiljade dinara, što je značajno niža cena od one koju nude privatne bolnice i ambulante.Uprkos njegovom iskustvu, zdravstveni stučnjaci koji se bave davanjem infuzije "na terenu" upozoravaju da se ona ne može dobiti samoincijativno, već samo po nalogu lekara i da su sva odstupanja od toga izuzetno opasna."Terapija u vidu infuzije se uvek daje po nalogu lekara. Mora da bude prepisana. Ne može samoinicijativno da se uzima, postoji neki protokol lečenja – nakon pregleda se prepisuje terapija koja može da bude u obliku tableta, ali i kao injekcija ili infuzija", objašnjava za naš portal Žaklina Nedeljković iz ambulante za zdravstvenu negu "Mobilna sestra".

Nedeljković je opisala i kako izgleda proces da se primi infuzija u kućnim uslovima."Nakon obavljenog pregleda lekara, pozove se patronažna služba koja može da izađe na teren i u kućnim uslovima pruži prepisanu terapiju. Tako se izbegavaju rizici koje nosi sadašnje stanje u zdravstvenim ustanovama. To je i stvar ličnog komfora, ako ne možete da odete lekaru, ili biste morali da idete sanitetskim prevozom, ili svaki dan plaćate taksi", rekla je.Zdravstveni radnik koji daje infuziju uvek kod sebe mora da ima antišok terapiju u slučaju reakcije na neki lek, a naravno mora i da bude obučen, naglašava Žaklina Nedeljković. Ukoliko se odlazi pacijentu sa kovidom 19, takođe je obavezna i zaštitna oprema."Ima više razloga zbog kojih se nadoknađuje volumen tečnosti – elektroliti se nadoknađuju usled dehidratacije, ako pacijent ima dugostrajne prolive, ili su prestali da jedu i piju, pa je potrebna ta elektrolitna nadoknada", kaže Nedeljković, još jednom podsećajući da je nalog lekara obavezan uslov.Koliko je važno da infuziju odredi lekar, ukazala je i Andrijana Kojić iz Medigroup."Da bismo takvu uslugu pružili, važno je da pacijent ima indikaciju kakvu terapiju mora da prima. Što se tiče terapije, individualna je. To može biti običan fiziološki rastvor, glukoza, ili se dodaju neki specifični vitamini ili lekovi. Sve zavisi od potreba pacijenata", rekla je Kojić za Nova.rs.Stručnjaci se slažu da je davanje bilo koje vrste infuzije bez zvaničnog naloga lekara iz zvanične medicinske ustanove izuzetno opasno, i savetuju pacijentima da uprkos svemu uvek potraže savet lekara i da ne rade ništa na svoju ruku.

***Bonus video:https://youtu.be/qvkqllz4kGwPratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram