Gubitak ovog čula može biti rani znak Alchajmerove bolesti

Dok su prethodna istraživanja identifikovala olfaktorne deficite kao moguće rano upozorenje na Alchajmerovu bolest, mehanizmi su ostali nejasni.

U novom istraživanju, naučnici su pokušali da otkriju neuronske osnove bolesti, analizirajući snimke pozitronske emisione tomografije (PET) i uzorke moždanog tkiva miševa, kao i ljudi, piše ScienceAlert.

Njihovi nalazi sugerišu da imuni odgovor mozga igra ključnu ulogu u gubitku mirisa povezanom sa Alchajmerovom bolešću, naizgled ubijajući neuronska vlakna koja su mozgu potrebna za percepciju mirisa.

Specijalizovane imune ćelije u mozgu poznate kao mikroglija prekidaju veze između olfaktorne sijalice i lokus koeruleusa, otkrila je studija.

Olfaktorna sijalica je struktura prednjeg mozga koja prima i analizira signale od mirisnih receptora u nosu, a zatim šalje informacije drugim delovima mozga na obradu.

Lokus koeruleus se nalazi u moždanom stablu, ali utiče na olfaktornu sijalicu i druge oblasti mozga putem dugih nervnih vlakana, objašnjava neurobiolog Lars Paeger iz Nemačkog centra za neurodegenerativne bolesti (DZNE) i Univerziteta Ludvig Maksimilijan u Minhenu (LMU).

„Lokus koeruleus reguliše razne fiziološke mehanizme. To uključuje, na primer, cerebralni protok krvi, cikluse spavanja i buđenja i senzornu obradu“, kaže on. „Ovo poslednje se posebno odnosi i na čulo mirisa.“

U ranim fazama Alchajmerove bolesti, ključne promene se dešavaju duž nervnih vlakana koja povezuju lokus koeruleus sa olfaktornom sijalicom, sugeriše nova studija.

„Ove promene signaliziraju mikrogliji da su pogođena vlakna neispravna ili suvišna“, kaže Paeger. „Shodno tome, mikroglija ih razgrađuje.“

Promene se dešavaju u membranama neurona, gde se masna kiselina poznata kao fosfatidilserin – koja se obično nalazi unutar membrane – pomerila spolja. To je verovatno ono što je izazvalo napade mikroglije.

„Prisustvo fosfatidilserina na spoljašnjem delu ćelijske membrane poznato je kao signal ‘pojedi me’ za mikrogliju“, kaže Peger. „U olfaktornoj bulbi, ovo je obično povezano sa procesom koji se naziva sinaptičko orezivanje, koji služi za uklanjanje nepotrebnih ili disfunkcionalnih neuronskih veza.“

Do premeštanja ove masne kiseline može doći zato što Alchajmerova bolest već uzrokuje da se nervne ćelije ponašaju drugačije.

„U našoj situaciji, pretpostavljamo da je promena u sastavu membrane izazvana hiperaktivnošću pogođenih neurona usled Alchajmerove bolesti“, kaže Paeger. „To jest, ovi neuroni pokazuju abnormalno paljenje.“

Studija je usvojila višestruki pristup, proučavajući žive i mrtve miševe sa karakteristikama Alchajmerove bolesti, postmortalno moždano tkivo ljudi obolelih od Alchajmerove bolesti i PET skeniranje mozga ljudi sa Alchajmerovom bolešću ili blagim kognitivnim oštećenjem.

„Problemi sa mirisom kod Alchajmerove bolesti i oštećenje povezanih nerava se već neko vreme raspravljaju. Međutim, uzroci nisu bili jasni“, kaže neuronaučnik Joakim Herms iz DZNE i LMU.

„Sada, naši nalazi ukazuju na imunološki mehanizam kao uzrok takvih disfunkcija – i, posebno, da se takvi događaji već javljaju u ranim fazama Alchajmerove bolesti.“

Pošto su te početne faze toliko važne za lečenje Alchajmerove bolesti, rasvetljavanje gubitka čula mirisa može pružiti vredne informacije koje će pomoći većem broju ljudi da otkriju bolest u ranoj fazi.

„Naši nalazi bi mogli da otvore put ranoj identifikaciji pacijenata sa rizikom od razvoja Alchajmerove bolesti, omogućavajući im da se podvrgnu sveobuhvatnom testiranju kako bi se potvrdila dijagnoza pre nego što se pojave kognitivni problemi“, kaže Herms.

„Ovo bi omogućilo raniju intervenciju antitelima na amiloid-beta, povećavajući verovatnoću pozitivnog odgovora.“