Dr Miloš Babić detaljno objašnjava omikron – kao i budućnost pandemije

Zdravlje 17. dec. 202110:08
Podeli:
Foto: EPA-EFE/MICHAEL REYNOLDS

Dr Miloš Babić, molekularni biolog i neurobiolog, od početka pandemije sumira vodeća istraživanja i trudi se da nam objasni uzroke i posledice širenja koronavirusa. Srpski naučnik je detaljno analizirao omikron soj, a izneo je i procenu, zasnovanu na naučnim podacima, o daljem toku pandemije.

Prenosimo ključne delove teksta dr Miloša Babića sa publikacije „Nauka u Srbiji“.

„U vestima je poslednjih dana u toku panika oko Omikron soja, otkrivenog prvi put u Južnoj Africi. Mnoge države su reagovale odmah tako što su blokirale internacionalna putovanja (ponekad potpuno, ponekad samo iz zemalja gde je nova varijanta već primećena). SZO je stavila varijantu na listu i dala joj zvanično ime. Predsednik kompanije Moderna je izjavio da je veoma zabrinut kombinacijom mutacija u ovom soju. Berze su pale u većini država.

Pročitajte još:

Sve ovo je razumljivo u svetlu principa da se nadamo najboljem, ali se spremamo za najgore. Ali panika ne pomaže.

Pogledajmo šta (u stvari) znamo o Omikronu?

Ovo je soj koji sadrži veliki broj mutacija koje su već primećene u drugim sojevima širom sveta. Većina ili povećava prenosivost virusa ili omogućava zaobilaženje stečenog imuniteta. Većina ovih mutacija je takođe nastala nezavisno više puta u raznim krajevima sveta (u pitanju su visoko selektivne promene). Omikron je značajan zato što sve te mutacije kombinuje u jedan paket, tzv. „zbirku najvećih hitova“ (da parafraziram genijalnog hemičara Dereka Loua).

Nije jasno da li je ovaj soj zaista nastao u Južnoj Africi, ili u Africi uopšte. Primećeni su slučajevi koji su već bili prisutni u Evropi pre nego što je soj otkriven u Africi. Omikron pokazuje veliki i nagli skok u broju zaraženih u poređenju sa prethodnim varijantama, što otežava potragu za izvorom.

Verovatno je da je Omikron zarazniji od Delta soja. Početno širenje Omikrona kroz populaciju je brže, i novi soj uspešno potiskuje Deltu (svi prethodni sojevi su gubili trku sa Deltom).
Do sada je sigurno da Omikron lakše zaobilazi postojeći imunitet od preležane bolesti. Na ovo su ukazivali i preliminarni podaci iz Južne Afrike, ali sada i čvrsta merenja iz UK. Kod Delta soja, samo oko 0.4% infekcija su bile reinfekcije; kod Omikrona, ta cifra je trenutno 7%, i raste dalje.

Omikron značajno zaobilazi neutrališuća antitela stečena od vakcina. Revakcinisani ljudi, otud, mogu da očekuju veći rizik zaraze od ovog soja. Međutim, ovo ne znači da virus potpuno zaobilazi imuni odgovor: ćelijski imunitet i dalje štiti, a neutrališuća antitela i dalje drastično smanjuju mogućnost nastanka teških oblika bolesti.

Ilustracija sojevi Koronavirus
Ilustracija sojeva Koronavirusa Foto:Magali Cohen / AFP / Profimedia

Omikron takođe ne menja ni osnovni pristup pandemiji. Busteri su postali neizbežni još tokom leta, kada je uočeno da imunitet od prve dve doze opada, i kada su počeli talasi Delta varijante. Od tog trenutka je bilo jasno da će buster (pre ili kasnije) biti neophodan većini ljudi. Omikron sada samo podiže urgentnost buster doze..

Iako je efektivnost vakcine manja protiv Omikrona, busteri povećavaju nivoe neutrališućih antitela skoro 100 puta, što negira najveći deo gubitka u efikasnosti. Dve vakcine sa busterom za sada pokazuju značajan nivo zaštite u sprečavanju infekcije, i vrlo visok stepen zaštite od srednjih i teških oblika bolesti.

Isto važi i za osobe koje su i vakcinisane, i preležale kovid. Preliminarni podaci ukazuju da veliki broj zaraženih ima blaže oblike bolesti, i da je broj hospitalizacija i smrti manji nego kod Delte (u odnosu na broj zaraženih). To je ohrabrujuće, ali opet — nemamo još dovoljno podataka.

Moguće da je bolest blaža u Južnoafričkoj populaciji koja je preležala Beta soj, ali da neće biti blaga u ostatku sveta. Moguće je i da još nije prošlo dovoljno vremena od početka talasa da vidimo posledice na bolnički sistem. Potrebno je još vremena i još informacija da bi smo znali o kom nivou opasnosti pričamo.

Moj lični stav po ovom pitanju je da ne treba unapred paničiti. Za sada još nemamo katastrofu u Južnoj Africi, mada imamo porast u broju slučajeva. Imamo podatke da je virus prisutan već više nedelja u mnogim drugim državama, takođe bez katastrofe (tj. nivo katastrofe je ostao isti kakav smo gledali sa Delta sojem). Do kraja januara ćemo imati mnogo bolju ideju.

Mandžouli
Foto: Li Zhipeng / Xinhua News / Profimedia

U međuvremenu, situacija ostaje ista: mere zaštite kada je broj zaraženih visok, vakcinacija i busteri za što veći broj ljudi, što će omogućiti građenje kolektivnog imuniteta.

Važno je i pitanje kako je virus napravio ovako veliki i nagli skok?

Pročitajte još:

Moguće je da se radi o evoluciji u okviru neke nevakcinisane populacije koja nije pažljivo praćena (što ne bi bilo neobično, ako je izvor zaista Afrika). Moguće je takođe da se ovaj soj razvio u jednom imunokompromitovanom pacijentu koji je bio bolestan mesecima (jer kod takvih pacijenata, virus ima prilike da evoluira kroz više desetina ili čak stotina generacija, polako skupljajući i razmnožavajući najefikasnije mutacije).

Najopasnija opcija je da je virus prešao na neku drugu vrstu životinja, tamo evoluirao nekoliko meseci, pa se zatim vratio među ljude. Mi znamo da ovaj virus zaražava mnogo drugih vrsta (pogotovo iz porodice mačaka, ali recimo i neke vrste jelena i drugih preživara).

Ako se skokovi među vrstama događaju vrlo lako, to preti da postane izvor daljih problema u budućim godinama.

Šta ovo znači za dalji put pandemije?

Tekst „Koronavirus: Kraj igre ili Rat beskraja“ pisan je u martu 2021. i u njemu se, između ostalog, nalazi i sledeći paragraf:

„Najbolji pravac je ‚Kraj Igre‘. U ovom slučaju, većina odraslih će steći osnovnu otpornost kroz vakcinaciju, brzo, naglo, i masovno širom celog sveta. Onda će ta otpornost pre ili kasnije da opadne, ali ne na nulu, i ljudi će se zaraziti… ali zbog tog delimičnog imuniteta, bolest će biti samo prehlada, ili čak asimptomatična.

Neko vreme će verovatno postojati opcione dodatne vakcine, za one koji su osetljivi, ili koji imaju slabiji imuni sistem. Bilo kroz dodatne vakcine, bilo kroz dalje izlaganje, ovakva ponovna stimulacija osnovne otpornosti stečene iz vakcina će proizvesti trajni imunitet prema SARS-CoV-2. Istu kao otpornost prema drugim koronavirusima koju smo stekli u detinjstvu.“

Ovo je bio opis idealnog pravca kojim je moglo da se ide, u kontekstu početnog virusa i tada dominantnog Alfa soja.

Foto: EPA-EFE/JEON HEON-KYUN

U međuvremenu se proširio (daleko zarazniji) Delta soj, koji je učinio sliku značajno lošijom. Iako dve doze Pfizer, Moderna, J&J, AstraZeneca, ili Sputnik vakcina zaista svode bolest na prehladu kod velike većine primalaca, to nije slučaj kod značajnog broja ljudi koji su primili Sinofarm.

Sa Delta sojem, kod starijih ljudi i onkoloških bolesnika može biti problema i ako su primljene dobre vakcine: ako se dobije velika doza virusa tokom izlaganja, Delta se suviše brzo širi kroz organizam i imuni sistem ne stiže da se sa time izbori.

Imunitet od preležane bolesti ne treba ignorisati

Krajem avgusta, kroz naše medije je odjeknuo preprint iz Izraela u kome se tvrdilo da preležana kovid infekcija pruža mnogo veći nivo zaštite nego vakcinacija. Prošlo je nekoliko meseci, a ta studija i dalje nije zvanično objavljena, jer ne može da prođe kroz naučni pregled — pre svega zbog jedne elementarne greške u analizi podataka.

Naime, studija je pokazala „prednost“ infekcije tako što su izabrali uzorak ljudi koji su, prvo, mlađi od proseka, a drugo, izabrani od onih koji su preživeli kovid bez značajnih posledica. Onda su taj pažljivo izabrani uzorak uporedili sa vakcinisanim ljudima koji nikada nisu imali kovid i koji se prvi put susreću sa Delta sojem.

Austrija koronavirus
Koronavirus u Austriji Foto:BARBARA GINDL / AFP / Profimedia

Sa takvom analizom se svašta može tvrditi. Treba biti obazriv. Ovo ne znači da je preležana bolest nebitna. Studija američkog Centra za kontrolu bolesti pokazuje da vakcinisani ljudi imaju znatno manju šansu ponovne infekcije i hospitalizacije nego ljudi koji su preležali bolest, ali preležana bolest i dalje pruža značajnu zaštitu. Većina drugih podataka nalazi manje razlike između vakcinacije i preležane bolesti, sa uporedivim nivoima zaštite tokom prvih nekoliko meseci.

Ovo ne znači da postoji znak jednakosti po pitanju imuniteta. Očigledno, za sticanje imuniteta bez vakcine potrebno je prvo preživeti bolest; zatim, potrebno je proći bez oštećenja pluća, srca, i krvotoka, koja mogu da učine sledeću infekciju rizičnijom.

Virus takođe ometa imuni sistem kako god može i preležana infekcija kod mnogih osoba proizvodi ograničenu vrstu imuniteta, koja je lakša za zaobilaženje kasnijim mutacijama. Većina ljudi ostaje sa značajnim nivoom ukupne otpornosti bez obzira na težinu bolesti, ali im je nivo neutrališućih antitela niži ako su imali blagu bolest  — što čini takve osobe zaraznijim za druge ako kod njih dođe do ponovne zaraze.

Rusija koronavirus
Foto: EPA-EFE/YURI KOCHETKOV

Većina naučnih studija, uključujući tu i one koje pokazuju značaj imuniteta stečenog kroz preležanu bolest, otud i dalje savetuje da svi treba da se vakcinišu. Ovome doprinose studije koje su primetile ogromne nivoe otpornosti kod ljudi koji su preležali virus i primili vakcinu.

Na to možemo dodati još jedan veoma zanimljiv eksperiment. Naime, naučnici su u laboratoriji generisali veliki broj veštačkih segmenata virusnog „šiljka“ sa različitim mutacijama i testirali sposobnost antitela da neutrališu takve mutante. Pokazalo se da se mogu razviti mutanti koji zaobilaze imunitet od preležane bolesti, kao i mutanti koji zaobilaze imunitet od vakcine — ali da je jako teško naći mutacije koje zaobilaze kombinovani imunitet od preležane bolesti i vakcine zajedno. U nekim delovima naučne literature ovaj kombinovani imunitet je stekao i ime hiperimunitet.

(Ako se pitate šta ovo znači za nas vakcinisane, ne brinite: svi ćemo godinama naletati na virus s vremena na vreme, u raznim sojevima, i naš imuni sistem će povrh antitela stvorenih na osnovu vakcine graditi tu dalju kombinovanu imunu reakciju.)

Stokholm
Stokholm Foto:EPA-EFE/Jessica Gow

Imunitet opada kroz vreme bez obzira na izvor

Postepeni pad imuniteta kroz vreme važi za vakcine, ali i za i imunitet stečen tako što se bolest preleži [15]. Posle određenog vremena, nivo antitela u organizmu opada i osoba ponovo može da se zarazi — trenutne projekcije za ljude koji su preležali virus i koji se nisu vakcinisali daju vremenski period od 9–16 meseci kao prosek do reinfekcije.

Ovo nije samo slučaj kod koronavirusa. Herpesvirusi, rinovirusi, grip… mnogi mogu da budu značajno infektivni i da proizvedu značajnu bolest čak i kod ljudi koji su ih prethodno preležali.
Međutim, veći broj izlaganja daje imunom sistemu prilike da nauči kako da se sa više strana bori protiv određenog patogena.

Fajzer vakcina za decu
Fajzer vakcina za decu Foto:Tanjug/AP Photo/LM Otero

Zbog toga, za većinu dečijih bolesti, mi primamo tri do šest doza vakcine [16]. Kod bolesti za koje se ne vakcinišemo u većini slučajeva imamo nekoliko izlaganja (i bolovanja) pre nego što razvijemo generalnu otpornost.

Svi smo kao deca preležali svaku od četiri stare vrste koronavirusa, više puta, razne sojeve; to je bio značajan broj naših dečjih prehlada. I to nas nije učinilo potpuno imunim: kao odrasli i dalje možemo da povremeno dobijemo koronavirusne prehlade, a kod starijih to može da bude i ozbiljna bolest.

Koliko doza će trebati za ovaj novi virus? Kada ćemo moći da stanemo?

Države sa visokom stopom vakcinacije su pokazale pravac — u zadnjih nekoliko meseci su prošle kroz velike talase infekcija, ali sa malim brojem hospitalizacija i smrti. Da bi to ostalo tako, biće potreban buster, pre svega u starijoj populaciji. Koliko će on trajati, videćemo; ali početni podaci pokazuju ogromno pojačanje nivoa opšte otpornosti nakon bustera, ne samo povratak na isti nivo kao posle prve dve vakcine.

Aerodrom, vakcina, sputnjik
Foto: Kirill Kukhmar / TASS / Profimedia

Važan skup novih podataka je prikazan pre par nedelja u okviru sastanka američkog CDC po pitanju vakcinacije. Radi se o studiji dr Roberta Atmara (Bejlor Koledž), u kojoj se ispitivao efekat kombinacije različitih vakcina sa različitim busterima.

Moramo primetiti da je ovo drugačija situacija nego u našim krajevima: u SAD su davane tri vakcine: Johnson&Johnson (Ad26 COV2.S), Moderna (mRNA-1273), i Pfizer (BNT162b2). Ali pošto su to ipak tri različite vakcine, možemo da procenimo efektivnost bustera makar indirektno.

Fajzer vakcina
Fajzer vakcina Foto:EPA-EFE/ETIENNE LAURENT

Zaključak

Omikron na stranu, za sada se većina indikatora kreće u pravcu završetka pandemije. Kolektivni imunitet raste (negde kroz veliki broj vakcinisanih, negde kroz veoma popunjena groblja). Polako dolaze lekovi koji deluju direktno protiv virusa. Za sve veći broj ljudi, ovo postaje nova vrsta prehlade ili, u najgorem slučaju, nova vrsta gripa.

Do kraja januara ćemo imati mnogo više podataka o Omikronu; o efektima kovida u državama u kojima se sledeći talas poklopi sa zimskim virusima; o efektivnosti novih lekova u široj praksi; a stići će i prve procene dugotrajnosti buster vakcina. Ima još mnogo nepoznanica, ali vidi se nešto što izgleda kao svetlost na kraju tunela“, piše dr Babić.

***

Bonus video: Dr Tanja Adžić o „životnom ruletu“ mladih koji obole od korone

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

TikTok

Pinterest

Instagram

Komentari

Vaš komentar