Dr Bulatović: Problemi koje dete može da ima zbog buke

Dejstvo buke na zdravlje dece posebno brine, jer su ona osetljivija od odraslih ljudi na tu pojavu, kaže za Nova.rs dr Aleksandra Bulatović, napominjući da institucije u Gornjem Milanovcu ignorišu tu pojavu."Ako dete u zbog buke ima problematičan krvni pritisak, to je gotovo siguran nagoveštaj zdravstvenih problema u zrelom dobu. Zbog nje deca loše spavaju zato što su pod stresom i to se odražava na krvni pritisak. Mališani izloženi buci razvijaju odgovor “ignorisanja galame”, koji uključuje i ignorisanje govora. Zdravstvene posledice izlaganja buci kod dece se ispoljavaju i u vidu poremećaja kognitivnih funkcija, deca lošije čitaju i imaju slabije rezultate u učenju", ukazuje ona.

Smena zimske sezone letnjom stanovnicima Gornjem Milanovca ne donosi predah od vazdušnog zagađenja. Samo se jedna vrsta vazdušnog zagađenja smenjuje drugom vrstom — bukom, koja je takođe veoma štetan vid aerozagađenja, nevidljiv, ali nesumnjiv, ocenila je dr Aleksandra.Prema njenim rečima, tokom leta građane i danju i noću muči buka iz ugostiteljskih objekata, koji svoje otvorene prostore koriste tako što zloupotrebljavaju pravo na emitovanje muzičkog sadržaja, puštajući glasnu muziku koja je tako visokog intenziteta da se jednoznačno može okarakterisati kao buka.Ipak, kako ističe naša sagovornica, institucije samoinicijativno ne reaguju."Po izazivanju štetnih efekata na zdravlje i smanjenju kvaliteta života, zagađenje bukom je na drugom mestu, odmah iza aerozagađenja sitnim česticama. Razvoj tehnologije, u najopštijem smislu reči, predstavlja razlog što buka postaje bučnija. Urbani razvoj, neminovno, sa sobom donosi povećanje opterećenja bukom za stanovnike urbanih sredin, buka je neprekidna. Svetska zdrastvena organizacija već godinama upozorava da buka može biti smrtonosna, a Evropska agencija za životnu sredinu (EEA) procenjuje da godišnje prerana smrt 12.000 ljudi u Evropi može biti pripisana buci", precizirala je ona, dodajući da se već skoro tri decenije u svetu obeležava Međunarodni dan zaštite od buke.To je, kako naglašava, način da se na taj način skrene pažnja na rizike i opasnosti koje buka predstavlja, kao i da se kroz široku diskusiju u društvu omogući da se to sagleda sa više strana i tako, bolje razume, kao i da se traga za načinima boljeg upravljanja bukom i sanacijom štete koju ona izaziva u životnoj sredini."Zvuk može delovati na ljudsko zdravlje direktno na čulo sluha, ali i na ostale organe, izazivajući razne simptome i bolesti kao što su: nervoza, zamor, nesanica, pad koncentracije, glavobolja, znojenje, visok krvni pritisak, lupanje srca, poremećaj sna, hroničnu iscrpljenost, poremećaj imunološkog odgovora organizma-sklonost ka malignim poremećajima, poremećaj rada žlezda sa unutrašnjim lučenjem-sklonost ka dijabetesu, povećavanje hormona stresa, poremećaj metabolizma-holesterol i trigliceridi, poremećaj polnih žlezda itd. Hronična izloženost buci dovodi do stresnih reakcija i u velikom procentu dovode do ubrzanog nastanka koronarne bolesti srca, koja predstavlja osnov za pojavu infarkta", objasnila je doktorka.Štetni efekti buke su, navodi dalje, dobro poznati lekarima, a i profesionalcima koji rade u opštinskoj kancelariji za zaštitu životne sredine."Međutim, lokalna samouprava ne čini ništa da zaštiti građane Gornjeg Milanovca od buke, iako je na to obavezuje zakon. Cilj zaštite životne sredine je da se omogući održiv život koji podrazumeva zadovoljenje potreba svih članova zajednice i koje ne sme da povećava ekološke probleme. Uloga lokalne samouprave je veoma važna u ovoj zaštiti, jer je ona njen primarni obveznik i građani od nje očekuju da im obezbedi osnovne uslove za bezbedan život. Normativni okvir kojim se ograničava intenzitet buke mora da se efektivno primenjuje da bi njegovo postojanje kao i postojanje institucija imalo svrhu, jer je glavna funkcija institucija da isporučuju javna dobra u šta spada i zaštita životne sredine", kaže Bulatović.Problemi se, kako naglašava, uvek moraju rešavati lokalno. Način da se utiče na zagađenje bukom određuje tzv. zdrav dizajn."Suština zdravog dizajna u kontekstu buke leži u akustičnim performansama koje su njegov rezultat, jer je važno moći upravljati nivoima ambijentalnog zvuka ali i sprečiti da buka prelazi iz jednog prostora u drugi. Na taj način se postiže održivost u upravljanju bukom. Kod nas normativi postoje, ali se ne poštuju. Pitamo se kako je moguće da se u Gornjem Milanovcu izdaju dozvole za rad privrednim subjektima, a da njihovi objekti ne ispunjuvaju zahteve za zvučnom izolacijom koji su zakonom propisani? Zašto u Milanovcu trešti sa svih strana, celo leto, i danju i noću? Buka koja nastaje radom ugostiteljskih objekata čini se kao nerešiv problem u Gornjem Milanovcu. A to nikada nije samo neprijatan zvuk; neodvojiva je od pitanja moći i nemoći i od pitanja o pravima, zloupotrebi i uzurpaciji. To što su ljudima u Gornjem Milanovcu ugrožena osnovna ljudska prava kao što su pravo na odmor i na porodičan život, bukom koju građani ne mogu da kontrolišu, a institucije izbegavaju da kontrolišu direktne su posledice političke kulture koja dominira u zajednici. Da li dobijamo generacije ljudi koji će se sve manje razumeti i sve manje komunicirati, ljudi koji su glasni kad zastupaju svoje interese i "gluvi"kada treba čuju tuđe dileme, brige, nevolje?", zaključila je doktorka za Nova.rs.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram