Danas se obeležava Svetski dan borbe protiv hepatitisa, pod sloganom “Budućnost bez hepatitisa” - a važno je da se tom prilikom podsetimo šta je zapravo virusni hepatitis, zarazna bolest koja može izazvati i rak jetre.
Aktuelna pandemija COVID- 19 promenila je percepciju i strah od virusnih bolesti širom sveta. Međutim, ova respiratorna infekcija je samo jedna od mnogih mikroorganizama koji imaju sposobnost da uzrokuju bolest kod ljudi.
Povodom Svetskog dana, Udruženje pacijenata sa bolestima jetre- HRONOS organizovaće online tribinu o virusnim infekcijama, posebno o hepatitis C virusu, koji je jedan od vodećih uzroka smrti u svetu,. Na tribini učestvuju naši priznati stručnjaci, ali i pacijenti koji su uspeli da izleče ovu opaku bolest. Govoriće doc. dr Ivana Milošević, infektolog i zamenica direktora Klinike za infektivne bolesti KCS; prof.dr Tomislav Preveden, infektolog, gastroenterohepatolog, KC Vojvodine; Ivana Dragojević, predsednica Udruženja pacijenata sa bolestima jetre “Hronos” i Snežana Vukotić, pacijentkinja koja je uspela da izleči hepatitis C.
Tribinu možete pratiti na Jutjub kanalu Udruženja HRONOS. Prvi panel, na kojem će učestvovati doc. dr Ivana Milošević i Ivana Dragojević iz HRONOS –a, počeće 28. jula u 13 sati, dok će drugi panel krenuti sat vremena kasnije (14h) i na njemu će govoriti prof.dr Tomislav Preveden i pacijentkinja Snežana Vukotić.
Docent dr Ivana Milošević, infektolog i zamenik direktora Klinike za infektivne bolesti Kliničkog centra Srbije, skrenula je pažnju da se, iako je u našoj zemlji registrovano smanjenje broja novootkrivenih obolelih sa HCV infekcijom, istovremeno menja struktura bolesnika te je broj hospitalizovanih pacijenata sa teškim oblicima oboljenja sve veći.
„Mi se praktično nalazimo u jednom revolucionarnom trenutku što se tiče terapije hepatitisa C, jer prvi put u istoriji medicine imamo hroničnu bolest koja može da se izleči“, kaže Miloševićeva.
Dodaje da je najsavremenija terapija u Srbiji uvedena 2018. godine, ali da je problem taj što su potrebe bolesnika veće od dostupnih mesta za lečenje.
„Terapija mora da bude dostupna većem broju pacijenata. Na planu lečenja hepatitisa C inovativni lekovi pokazuju znatno efikasnije rezultate, dovode do eliminacije virusa kod većine bolesnika sa minornim pratećim efektima i otvaraju mogućnost potpunog izlečenja, a takođe doprinose prevenciji prenošenja infekcije na neinficirane osobe“, navodi dr Milošević.
Ivana Dragojević, predsednica Udruženje pacijenata sa bolestima jetre “Hronos”, apelovala je na Republički fond za zdravstveno osiguranje, kao i na Ministarstvo zdravlja da omogući lečenje svim inficiranim HCV pacijentima, a ne samo najtežim bolesnicima, jer je u pitanju zarazna bolest koja mora biti prioritet zdravstvenom sistemu Srbije.
„Polovinom 2018. godine, kada je terapija postala dostupna o trošku zdravstvenog osiguranja, pacijenti su konačno započeli lečenje. Međutim, broj pacijenata koji terapiju primaju je vrlo ograničen. Za tri godine svega 200 najtežih pacijenata je dobilo savremenu terapiju, praktično oko sedamdesetak svake godine. Zato molim nadležne da omoguće lečenje ne samo najtežim pacijentima već svim nosiocima infekcije, jer Hepatitis C je zarazna bolest“, rekla je Dragojević.
Prof.dr Tomislav Preveden, infektolog, gastroenterohepatolog, KC Vojvodine upozorava da je danas sve veći broj obolelih od hepatitisa C među mladim osobama, koji će za 10 do 20 godina razviti hroničnu bolest jetre.
„Pravovremeno otkrivanje i lečenje ne samo da sprečava komplikacije već prekida i dalje širenje infekcije, uključujući seksualni put i prenos virusa sa majke na dete. Među obolelima od hepatitisa C ima i dece koja takođe zahtevaju lečenje. Iako je hepatitis C sporonapredujuća bolest, to ne može i ne sme biti opravdanje za odlaganje dijagnostike i lečenja. Kod onih koji ne znaju da li imaju hepatitis C, bolest je možda već u poodmakloj fazi. Činjenica je da su se kod nas do sada hepatitis C pozitivne ciroze i karcinomi jetre otkrivali kasno, u stadijumu kada se više ne mogu lečiti“, napominje prof. dr Preveden.
Snežana Vukotić, pacijentkinja koja je uspela da izleči hepatitisa C, lek nije dobila od države. Razlog tome je to što nije bila u najtežem stanju, ali je imala sreće da uđe u program donacije.
„Od kako sam bila beba imam problem sa bubrezima, zbog čega sam na dijalizi još od 1982.godine. Takođe, zbog loše krvne slike imala sam česte transfuzije, pa sam tako i dobila hepatitis C. Tada lekari nisu tome pridavali veliku pažnju. U međuvremenu su se pojavili i lekovi. Stavljena sam na terapiju Interferonom alfa, koju sam dobijala godinu dana. Pamtim sve to kao godinu mučenja jer sam se osećala kao da imam jači oblik gripa, visoku temperaturu, bolove u misićima, slabost, probleme sa leukocitima. I pored svega toga, virus je i dalje bio tu „, objašnjava Snežana.
Pročitajte još:
Kako kaže, nakon nekog perioda ponovila je terapiju, ali sa još jačom kombinacijom lekova, koja nije dala efekta. Prošle godine slučajno je dobila informaciju da postoji mogućnost da uđe u program donacije i da se leči novim antivirusnim lekovima. Znala je da je dobila na lutriji.
„U martu 2019. godine počinjem sa terapijom. Osećala sam se dobro, nisam imala nus-pojave. I stiže prvi rezultat – negativan. Nakon toga imala sam i drugo testiranje. Opet negativan. Uspela sam. Pre ciroze. Prestigla sam je. Bila sam presrećna „, rekla je Snežana.
Prema podacima SZO, hronični hepatitis C se nalazi na drugom mestu među svim zaraznim bolestima, iza tuberkuloze, a u Srbiji se procenjuje da je oko 80 000 zaraženih. U maju 2016. godine, SZO je usvojila Strategiju globalnog zdravstvenog sektora za virusne hepatitise, u cilju eliminacije virusnih hepatitisa kao javno-zdravstvenog problema do 2030. godine (90 odsto smanjenje oboljevanja i 65 odsto smanjenje smrtnosti). Eliminacija virusnog hepatitisa kao javno-zdravstvenog problema, zahteva da 90 odsto onih koji su inficirani budu dijagnostikovani, a da 80 odsto onih koji su dijagnostikovani dobiju adekvatnu terapiju.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar