Šreja Sidanagoder
Šreja Sidanagoder; Foto: Sanket Wankhade / AFP / Profimedia

Kada su indijskoj studentkinji Šreji Sidanagoder pre tri godine ponudili da joj presade ruke, nije se dvoumila, iako su bile velike, maljave i nekad su pripadale muškarcu. Danas, to su njene ruke, a čak ni doktori ne mogu da veruju koliko su se stopile s njenim telom.

Šrejine ruke su vremenom postale tanje, a i boja kože je postala sličnija njenom tenu, što je iznenadilo i doktore koji su izveli tu retku transplantaciju.

„Donor je bio visok muškarac s dugim vretenastim prstima“, rekla je Šrejina mama Suma. „A sad niko ne bi pomislio da su to muške ruke. Čak je počela da nosi prstenje i da lakira nokte“.

Pročitajte još:

Šrejin život se obrnuo naglavačke 2016, kad su joj nakon teške saobraćajne nesreće obe ruke amputirane do laktova. Ona je tad imala 18 godina, a na svetu je bilo izvedeno samo 200 uspešnih transplantacija ruku. Od toga devet u Indiji. Najveći problem bio je naći donora. Iz verskih razloga, indijske porodice retko doniraju ruke svojih preminulih.

„Obično se jako dugo čeka“, pojasnio je Subramania Ijer, jedan od doktora koji su operisali Šreju. „Zato su oni koji čekaju transplantaciju toliko očajni da im uopšte nije bitno da li su ruke dobijene od donatora drugog pola“.

Tako je i porodica Sidanagoder bez razmišljanja prihvatila ruke koje su im ponudili 2017.

Operacija je trajala 13 sati, a Šreja se probudila s velikim, muškim rukama, nakon čega je, paralelno s fizičkim oporavkom, godinu dana morala da ide na psihoterapiju, kako bi se njeno telo i um navikli na nove ruke. Ijer kaže da su jako brzo i ruke počele da primaju boju Šrejine kože i da se menjaju. Kaže da je teško objasniti zašto, ali misli da ima veze s proizvodnjom melanina. Dr Šela Agarvol, vodeći dermatolog u Deliju, kaže da se nedostatkom testosterona može objasniti zašto su ruke postale manje maljave, kao i da hormonalne promene mogu objasniti i promenu u boji kože. 

 

Shreya Siddanagowder
Foto: Sanket Wankhade / AFP / Profimedia

U međuvremenu, Šreja je „naučila“ da pokreće svoje nove ruke i funkcioniše u svim dnevnim aktivnostima.

„Najbolji momenat bio mi je kad mi je za rođendan poslala rukom pisanu čestitku. Bolji poklon nisam mogao da zamislim“, rekao je Ijer.