1
Krista je simptome anemije osetila još kao 8-godišnja devojčica, ali tek godinama kasnije pronašla je način da je drži pod kontrolom.
Krista Devo je vaspitačica iz Kanade. Živi sa Kronovom bolešću od 2001. godine, a s anemijom se bori veći deo života – kaže da je još kao dete na umor i iscrpljenost gledala kao na normalno iskustvo, jer je „samo za to znala“. I dve decenije su joj, kaže, bile potrebne da taj problem stavi pod kontrolu – a svoje iskustvo podelila je za Healthline.
„Imala sam oko 8 godina kada sam prvi put počela da osećam simptome nedostatka gvožđa. Simptomi su uključivali umor, nesanicu, nemirne noge, lomljive nokte, hladne ruke i stopala, vrtoglavicu, bledu kožu i ubrzan rad srca. Ponekad je anemija postajala iscrpljujuća, jer su malaksalost i umor bili tako jaki. Bile su mi potrebne godine da počnem da se lakše nosim sa anemijom. Moje putovanje je uključivalo više dijagnoza, eksperimentisanje sa različitim planovima lečenja, pa čak i operaciju“, prisetila se Krista.
Dijagnozu je dobila još tada, kao osmogodišnjakinja, kad ju je majka odvela kod porodičnog lekara jer je primetila njen nedostatak energije u poređenju sa vršnjacima i bled ten. Analiza krvi je pokazala da je gvožđe značajno nisko, posebno za devojčicu njenih godina i prepisali joj tablete gvožđa.
„Trebalo je da me tablete gvožđa podignu na noge i da se ponovo osećam kao ja. Ali to nije bio slučaj. Moja energija je ostala niska, a vremenom su počeli da se pojavljuju i drugi simptomi, kao što je jak bol u stomaku… Otprilike godinu dana nakon dijagnoze nedostatka gvožđa, majka me je odvela kod gastroenterologa u pedijatrijsku bolnicu da tražimo drugo mišljenje, zajedno sa još testova. Posle svih simptoma i čekanja, dijagnostikovana mi je Kronova bolest, inflamatorna bolest creva. Nedostatak gvožđa bio je jedan od nekoliko problema za koje se pokazalo da su simptomi Kronove bolesti“, priseća se.
Kad joj je dijagnostikovana Kronova bolest, počelo je lečenje i nivo gvožđa je počeo da se vraća u normalu.
Kao tinejdžerka je imala dve resekcije creva zbog Kronove bolesti, nakon čega su počele ekstremne vrtoglavice.
„Nekih dana nisam mogla da ustanem iz kreveta jer mi se činilo da se cela soba vrti. Nije mi palo na pamet da bi moji simptomi mogli da budu povezani sa nedostatkom gvožđa. Takođe nisam razmišljala o tome da sam izgubila veliki deo creva, gde se gvožđe apsorbuje u telu. Posle nedelju dana jakih vrtoglavica koje su me bacale na pod kupatila, kontaktirao sam svog doktora. Na moje iznenađenje, analiza krvi je otkrila da je moj nivo gvožđa u velikoj meri pao. Tada su mi doktori rekli da sam anemična. Bili su veoma zabrinuti i rekli su mi da mi treba hitna medicinska pomoć.“
Kronova bolest je i dalje bila primarni uzrok nedostatka gvožđa i malapsorpcije, pa su lekari odlučili da će intravenske infuzije gvožđa biti najbolja opcija lečenja.
„Možda zvuči zastrašujuće, ali postalo je deo moje redovne rutine. U početku sam morala da idem u kliniku za infuziju jednom nedeljno da ih primim. Ceo proces bi trajao oko 3 do 3 i po sata. Za mene, neželjeni efekti su uključivali blage glavobolje, umor i metalni ukus u ustima. Ponekad je bilo teško snaći se, ali rezultati tokom vremena su svakako bili vredni toga. Bilo je potrebno oko 4 do 6 nedelja infuzija da se moje telo prilagodi lečenju i da se nivo gvožđa vrati u normalu“, kaže Krista.
Sada infuzije prima na tri do četiri meseca i tvrdi da joj je tek s ovako osmišljenim i prilagođenim planom lečenja „njeno telo dalo šansu da vodi normalan život“.
„Sa ovim planom lečenja, moj nivo gvožđa je ostao stabilan, više nije dramatično opadao. Novi raspored ne samo da mi je pomogao da održim nivo energije, već mi je omogućio više vremena da radim stvari koje volim. Otkako sam počela da primam redovne infuzije gvožđa, bilo je mnogo lakše upravljati anemijom i kretati se kroz svakodnevnicu. Uživam u prilično užurbanom načinu života kao vaspitačica u vrtiću i uživam u šetnji planinarskim stazama vikendom. Veoma mi je važno da imam energiju da radim stvari koje volim, i konačno se osećam kao da to mogu da uradim“, zaključuje Krista.
