0
Pandemija koju je izazvao koronavirus mogla je da se zaustavi da se bolje reagovalo, zaključak je istraživanja koje je sproveo Nezavisni panel za pandemijsku spremnost i odgovor (Independent Panel for Pandemic Preparedness and Response).
“Nezavisni panel je pronašao slabe veze u svakoj tački lanca pripravnosti i odgovora. Priprema je bila nedosledna i nedovoljno finansirana. Sistem upozorenja bio je prespor – i previše blag. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) nije imala dovoljno snage. Odgovor je pogoršao nejednakosti. Izostalo je globalno političko vođstvo”.
Ovo je sažetak zaključaka kako ih donosi Panel.
Pročitajte još:
Primarna odgovornost pada na Kinu jer Panel navodi: “Lekari na klinikama u kineskom Vuhanu brzo su uočili neuobičajeno grupiranje upala pluća nepoznatog porekla krajem decembra 2019. godine. Formalno izveštavanje i proglašavanje vanrednog stanja, u skladu s Međunarodnom zdravstvenom regulativom, bilo je presporo da generiše brz i preduhitrujući odgovor koji je bio nužan da se zaustavi novi respiratorni patogen. Izgubljeno je dragoceno vreme.”
Prema navodima, trebalo je vanredno stanje proglasiti 22. januara ili ranije, ne čekati do 30. Naglašava se da je trebalo puno ranije postaviti ograničenja za putovanja što bi usporilo širenje virusa. I da je proglašenje pandemije 11. marta bilo puno prekasno.
Panel traži da se iz ovog izvuče lekcija da u budućnosti “preduhitrujući pristup bude glavna odrednica delovanja od početka imajući na umu da se respiratorne bolesti mogu širiti s osobe na osobu ako i dok se drugačije ne utvrdi“.
Panel zatim navodi da je previše zemalja zauzelo poziciju “čekaj i gledaj” umesto da pripreme agresivnu strategiju obuzdavanja zaraze istovremeno izvrgavajući ruglu naučne činjenice što je dovelo do katastrofalnih ishoda.
S druge strane, “globalne su tenzije potkopale multilateralne institucije i saradnju”. Kad se pandemija razmahala, pokazalo se da zemlje nemaju dovoljno sredstava namenjenih za javno zdravstvo kako bi se efikasno suočile s tim izazovom, a ista je situacija bila i na nivou istraživanja za dijagnostiku i terapeutiku.
“Nedostatak planiranja i praznine u socijalnoj zaštiti dovele su do toga da je pandemija dodatno proširila nejednakost nesrazmernim socioekonomskim uticajem na žene i ranjivo i marginalizovano stanovništvo, uključujući migrante i radnike u neformalnom sektoru. Pandemija je zakomplikovala stanje ljudi s postojećim zdravstvenim teškoćama. Javnozdravstvena kriza je rano prekinula obrazovanje za milione dece u najnepovoljnijem položaju“, navodi izveštaj.
Sve je to moglo biti izbegnuto da je Kina delovala brže, što su potvrdila i brojna druga istraživanja, i da je međunarodna zajednica delovala brže i odlučnije.
Panel iznosi i zastrašujući podatak da je zbog svega navedenog najmanje 17.000 osoba iz zdravstvenog sistema umrlo od posledica zaraze koron virusom u prvoj godini pandemije. I pozivaju vlade da učine više kako bi ih zaštitile i podržale.
Uprkos općeprihvaćenoj tezi da su bogati opet bolje prošli, Nezavisni panel navodi da bogatstvo nije imalo uticaja na uspjeh.
“Veliki broj zemalja s niskim i srednjim primanjima uspešno je primenio javnozdravstvene mere koje su obolevanje i smrtnost spustile na najniži nivo”, stoji u izvešaju.
Ima i dobrih strana globalne reakcije kao što je otvorena razmena podataka posebno kad je reč o genomskoj sekvenci novog koronavirusa što je omogućilo najbrži razvoj vakcina u istoriji. Panel predlaže da se osigura dostatna proizvodnja i distribucija vakcina i da razvijene zemlje za to pribave potrebna sredstva.
Pročitajte još:
“Svaka bi zemlja trebalo sistemski i rigorozno da primenjuje nefarmaceutske mere javnog zdravstva u skladu sa zahtevima epidemiološke situacije uz strategiju utemeljenu na dokazima dogovorenu na najvišem nivou vlade za suzbijanje širenja kovida 19. SZO treba odmah da razvije smernice s jasnim ciljevima i prelomnicama za vođenje i praćenje sprovođenja državnih i globalnih napora za okončanje pandemije”, preporuka je Panela za rešavanje sadašnje krize.
A ovo su preporuke koje za cilj imaju da izbegnu slične krize u budućnosti:
Podići spremnost i odgovor na pandemiju do najvišeg nivoa političkog vođstva.
Ojačati nezavisnost, ovlašćenja i finansiranje SZO.
Ulagati u pripravnost kako bismo sprečili sledeću krizu.
Novi, delujući i brz nadzorni sistem informacija i upozorenja.
Uspostaviti unapred dogovorenu platformu za alate i zalihe.
Osigurati novo međunarodno finansiranje za pripravnost i odgovor na pandemiju.
Nacionalni koordinatori za pandemiju moraju imati direktnu liniju do šefa države ili vlade.
SZO je osnovao Nezavisni panel da se “osigura put zasnovan na dokazima za budućnost, utemeljen na poukama sadašnjosti i prošlosti, kako bi se garantovalo da se zemlje i globalne institucije, uključujući posebno SZO, efikasno bave pretnjama zdravlju”. Panel vodi Elen Džonson Sirleaf, bivša predsednica Liberije, a zamenica joj je Helen Klark, bivša premijerka Novog Zelanda, koja je februar prošle godine definisala kao “mesec kad smo izgubili priliku da sprečimo pandemiju”.
Gospođa Džonsn Sirleaf je rekla: “Mogla se spječiti situacija u kojoj se danas nalazimo. Izbijanjem novog patogena, Sars CoV-2, razvila se katastrofalna pandemija koja je do sada ubila više od 3.25 miliona ljudi i koja nastavlja da ugrožava živote i egzistenciju u celom svetu. I to zbog bezbroj promašaja, praznina i kašnjenja u pripremljenosti i odgovoru. Delom je to bilo zbog neuspeha da se uči iz prošlosti.“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
