Čak i uz najjaču inicijativu da se ljudi širom sveta vakcinišu u što većem broju, teorija o imunitetu krda sve više deluje kao nerealna.
Sve više ljudi širom sveta se svakodnevno vakciniše protiv kovida 19, i svi se pitaju – koliko će još trajati ova pandemija? Odgovor na to pitanje je i dalje neizvestan. Danas naučnicima teza o imunitetu krda izgleda malo verovatna, piše Nature.com.
U februaru je naučnik Jujang Gu, analitičar podataka rekao da postoji više faktora zbog kojih imunitet krda postaje neodrživ. Koji su to faktori?
Ključ za imunitet krda je u tome da kad se osoba zarazi, oko nje ima premalo osetljivih „domaćina“ kod kojih bi se virus zadržao. To su vakcinisani ljudi ili oni koji su već imali kovid 19, pa ne mogu da se zaraze i šire virus. Moderna i Fajzer vakcine na primer efikasno sprečavaju simptomatsko obolevanje, ali i dalje je nejasno da li onemogućavaju da se ljudi zaraze ili prenesu virus na druge. To stvara problem kad je imunitet krda u pitanju.
Pročitajte još:
„Imunitet krda je relevantan samo ukoliko imamo vakcinu koja blokira širenje. Ukoliko je nemamo, jedini način da ga steknemo je da se svi vakcinišu „, kaže Šveta Bansal, matematički biolog na univerzitetu Džordžtaun u Vašingtonu.
Sposobnost vakcine da blokira širenje virusa ne mora da bude 100 odsto da bi došlo do pomaka.
„I 70 odsto bi bilo odlično“, kaže Semjuel Skarpino koji proučava zarazne bolesti u Bostonu. Ipak, i dalje može da postoji velika količina virusa koji se širi zbog čega je mnogo teže prekinuti prenosne lance.
Brzina i distribucija vakcina su važni iz nekoliko razloga. Savršeno koordinisana globalna kampanja bi mogla da eliminiše kovid 19, bar teoretski, tvrdi epidemiolog Met Ferari iz Centra za infektivne bolesti.
„Tehnički je izvodljivo ali u realnosti ne deluje kao da ćemo to postići globalno“, kaže Ferari. To koliko ljudi je primilo vakcinu, varira od države do države i razlike su ogromne.
Naučnici kažu i da nijedna zajednica nije ostrvo, a imunitet u okviru zajednice je jako važan. Čak su i države sa velikim procentom vakcinisanih građana, ako su okružene zemljama u kojima nije ista situacija – pod većim rizikom od novih talasa pandemije.
Novi sojevi SARS-CoV-2 se lakše prenose, a i dalje se ne zna pouzdano da li su i u kojoj meri otporni na aktuelne vakcine. Što je više vremena je potrebno da zaustavi prenos virusa, to više vremena imaju novi sojevi da se rašire.
Kalkulacije o imunitetu krda su uzimale u obzir dva izvora individualnog imuniteta – vakcine i prirodnu infekciju. Ljudi koji su imali koronu razviju imunitet na virus, ali je i dalje pitanje koliko tačno on traje. Za sada se zna da imunitet nestaje vremenom, pa bi taj podatak trebalo uzeti u obzir kad se priča o imunitetu krda.
Ljudi koji se bave korona statistikom neće moći da dođu do relevatnog podatka o kompletnoj populaciji koja je bila zaražena, pa samim tim neće moći da daju odgovor na to da li je neka zemlja dostigla imunitet krda.
Što više ljudi se vakciniše, više njih će početi normalnu interakciju i vratiće stare navike.
Pročitajte još:
„Vakcina nije otporna na metke. Zamislite da ona nudi 90 odsto zaštite. Ako ste pre vakcinisanja komunicirali sa jednom osobom, sad sa vakcinom ćete biti u interakciji sa njih 10 i tako se vraćamo na početak“, rekao je Dvir Aran, naučnik koji proučava biomedicinske podatke na Izraelskom tehnološkom institutu.
Vakcina protiv korone je definitivno neverovatno važna, ali je malo verovatno da će u potpunosti zaustaviti širenje kovida 19, i zato moramo razmišljati o tome kako možemo živeti sa virusom, poručuju naučnici.
Ovo nije tako crno kako zvuči. Čini se da čak i bez imuniteta krda vakcinacija osetljivih kategorija smanjuje hospitalizacije i smrtne slučajeve. Bolest možda neće nestati u skorije vreme, ali neće biti toliko dominantna i to je ogroman uspeh nauke.
*
Bonus video:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare