Bili smo na mestu gde nastaju najskuplje cigare na svetu i saznali šta im daje specifičan šmek

Slavi kubanskih cigara doprineo je i bivši kubanski lider Fidel Kastro koji se svuda pojavljivao sa tompusom u ustima. Pušio ih je i legendarni Ernesto Gevara, a bez obzira na odnos prema ovoj zemlji koja je decenijama pod sankcijama SAD i njenih savaeznika, ne odriču ih se ni mnogi svetski političari i slavne ličnosti. Kubanci ih takođe obožavaju i imaju privilegiju da cigare koje stranci skupo plaćaju, puše do mile volje dok im manjkaju osnovne životne namirnice uključujući i hleb.

Novinarka Nove imala je priliku da poseti farmu duvana od kojeg se prave najkvalitetniji brendovi tompusa i prisustvuje pravljenju originalne kubanske cigare.

Na svojoj farmi u Vinjalesu u provinciji Pinar del Rio oko tri stotine kilometara daleko od Havane otac i sin Serhio i Benito generacijama gaje duvan. Iako se od njihovog proizvoda prave cigare koje se skupo prodaju u svetu, ova porodica se od teškog rada nije obogatila jer im država uzima skoro celokupnu proizvodnju zadržavajući diskreciono pravo da odredi cenu koju želi.

Dok su se nekada cigare pravile tako što su duvan na butinama motale mlade devojke, sada je taj proces mnogo higijenskiji. Benito objašnjava da se i danas priča da što je bila mlađa i lepša devojka, to su i cigare bile bolje, ali on za motanje tompusa koristi dasku na kojoj mačetom najpre opseca listove a zatim ih zamotava u prepoznatljivi oblik.

"Nakon što se duvan obere, niže se i postavlja u sušaru. Međutim, moramo da sačekamo kišnu sezonu da bi listovi omeknuli kako bismo mogli da motamo cigare. Naš duvan je najbolji na svetu zbog zemljišta koje je puno gvožđa, otuda njegova karakteristična crvena boja. Klima takođe pogoduje kvalitetu duvana zbog varijacija u temperaturama koje su danju preko 30 stepeni dok noću znatno padaju pa taj disbalans pogoduje ovoj biljci. Sve to utiče da se u našem duvanu stvore arome koje ga čine najboljim na svetu", priča Benito dok pravi cigaru.

S obzirom na to da farmeri imaju ugovor sa državom, koji su morali da zaključe, na kraju sezone uzima im se gotovo sve što proizvedu. Simboličnu količinu oni prodaju turistima ali ne smeju da na cigare stave prsten jer je to ekskluzivno pravo državnih fabrika.

"Od našeg duvana prave se poznati kubanski brendovi cigara “Kohiba”, “Monte Kristo”, “Romeo i Julija”. Od našeg duvana pravi se unutrašnjost cigara a omotava se listovima ove biljke koja raste na jugozapadu Kube. Ovo iz razloga jer taj duvan raste u hladu i mekši je pa je pogodan za obmotavanje cigara kako bi one bile lepe spolja", otkriva nam tajnu proizvodnje tompusa Benito dok mu se jedan dimi među prstima.

Na naše pitanje šta utiče na kvalitet i posledično na cenu najboljih cigara Benito objašnjava da je duvan kao vino.

"Što je duvan stariji, što više fermentiše to su i cigare bolje. Za cigare ranga “Diplomatik” puštamo da listovi fermentišu od tri do pet godina", zaključuje Benito.

I nazivi cigara otkrivaju dosta o njihovoj istoriji. Naziv “Monte Kristo” i “Romeo i Đulijeta” deluje čudno za kubanske proizvode. Međutim, kako objašnjavaju Kubanci ova imena citare nisu doble slučajuno. Kako pričaju, motanje cigara bio je dosadan posao pa su se radnici dosetili da zamole nekog od kolega da im čita, najpre novine a onda i lepu književnost. Najpopularniji je bio roman Aleksandra Dime i Šekspirova tragedija pa su po njima i te cigare dobile ime koje nose i dan danas. Cigare “Montekristo” proslavio je Če Gevara dok je “Romea i Đulijetu” pušio Vinston Čerčil pa su poznate i kao “Čerčilovke”. “