Kada je reč „katabaza“ prvi put izgovorena u seriji „Crna svadba“, mnogi su guglali u potrazi za originalnim značenjem te reči. Danas, međutim, svako zna šta je „katabaza“.
U seriji „Crna svadba“, Mitar, lik kog tumači Slavko Štimac, nakon što izvrši masakr u selu i neposredno pre nego što puca sebi u glavu izgovara: „Katabaza“. Mnogi su upravo tu reč izabrali da opišu osećaj nakon stravičnih događaja u Srbiji.
*
„Katabasis“ ili „katabaza“ dolazi iz starogrčkog jezika, i u slobodnom prevodu označavala bi kretanje nadole, pad, sunovrat, potonuće, silazak, propadanje… Obično označava silazak u podzemni svet, i kao takva se provlači kroz mitologiju, religiju, književnost.
Glavno značenje koje je za „katabazu“ dao Oksfordski rečnik engleskog jezika opisuje „spuštanje“ ili „vojno povlačenje“ i pravi razliku u odnosu na „anabazu“ koja bi označavala „uzdizanje“, „pomeranje na gore“. U Platonovom delu „Republika“, Sokrat priča o „spuštanju“ u lučki grad Pirej, koji se nalazi južno od njegove rodne Atine. Nekoliko naučnika u ovome vidi aluziju na Odisejevo putovanje u podzemni svet, piše Istorijski zabavnik.
Uopšte, katabaza kao “putovanje u podzemni svet” kao mit se može naći u različitim religijama širom sveta. Heroj ili božanstvo gornjeg sveta putuje u podzemni svet ili u zemlju mrtvih i vraća se, često sa predmetom potrage ili voljenom osobom, ili sa novostečenim znanjem. U grčkoj mitologiji, na primer, Orfej ulazi u podzemni svet kako bi Euridiku vratio u svet živih. U podzemni svet sišli su i Oziris, Odin, Muhamed, kao i sam Isus Hrist.
U srpsku svakodnevicu ušla je s mnogo većim potencijalom. Katabaza je tih dana bila sinonim za kolaps, vremensku nepogodu, saobraćaj u Beogradu, tugu, glupost, sramotu, mračno doba, „zlatno doba“, srpsku politiku, bahatost, nemoral, ekološku situaciju, Rio Tinto, prvi sneg, siromaštvo, tragediju, besmisao, promiskuitet, nepismenost, loš predosećaj, loš osećaj, mračne sile, bizarne ukrase u Vranju, neuspeh u kladionici, tinejdžerske probleme, cene iz supermarketa, novogodišnju euforiju, odluke Kriznog štaba, atmosferu u zdravstvenim institucijama… I sve to odjednom, u zavisnosti od konteksta – kako se ispostavilo, gotovo da nema segmenta naše stvarnosti koji nije bilo moguće „uglaviti“ u pojam katabaze.
Nažalost, ovo što se sad dešava daje mu puno značenje.