Dečak koji je živeo na selu nije mogao da priušti teleskop, pa ga je sam napravio: Kasnije je otkrio novu planetu - najveće otkriće u istoriji

Međutim, porodične finansije nisu mu omogućavale da bezbrižno prati svoju strast. Zbog loše berbe kukuruza 1920. godine, Tombo je na godinu dana napustio srednju školu kako bi pomogao porodici da oporavi farmu u Kanzasu. A onda je 1928. grad ponovo uništio njihove useve, zajedno sa njegovim nadama da će moći da ode na fakultet.

Ono što mu je nedostajalo u novcu i opremi, Tombo je nadoknađivao upornošću i snalažljivošću

Godine 1926. počeo je da pravi sopstveni teleskop koristeći predmete koje je pronalazio na porodičnoj farmi. Prema pisanju „The Saturday Evening Posta“, njegova improvizovana naprava bila je sastavljena od osovine sa starog očevog Buicka, metalnih cevi sa elevatora za žito, spoljne slavine za vodu i različitih mašinskih zupčanika.

Pomoću teleskopa koji je sam napravio, Tombo je uspeo da posmatra Mars i Jupiter. Crteže svojih zapažanja poslao je opservatoriji Lowell u Flagstaffu u Arizoni, očekujući komentar i savet.

Umesto toga, ponudili su mu posao.

Njegov zadatak? Da pronađe planetu koju niko do tada nije video

Do 1929. godine Tombo je dobio zadatak da učestvuje u potrazi za Planetom X, misterioznim nebeskim telom za koje je osnivač opservatorije Lowell, Persival Lovel, verovao da bi moglo da bude odgovorno za nepravilnosti u orbitama Urana i Neptuna.

Tombo je tokom potrage uglavnom fotografisao iste delove neba tokom različitih noći. Zatim je pomoću uređaja poznatog kao blink komparator brzo smenjivao fotografije, tražeći objekte koji su, za razliku od nepokretnih zvezda u pozadini, menjali položaj.

A onda je 18. februara 1930. godine konačno ugledao ono što je tražio

Na fotografijama se pojavila sićušna tačka koja se zaista pomerala preko neba.

Bila je to dugo tražena Planeta X.

„Bio je potreban pravi čovek sa pravom količinom koncentracije, jer je to bilo kao tražiti iglu u plastu sena – među stotinama hiljada tačaka trebalo je pronaći jednu koja se pomera u odnosu na sve ostale“, rekao je Kevin Šindler, dugogodišnji istoričar i službenik za odnose s javnošću opservatorije Lowell.

Samo nekoliko meseci kasnije Planeta X dobila je ime Pluton, zahvaljujući jedanaestogodišnjoj devojčici iz Oksforda u Engleskoj, Veneciji Berni. Njen predlog pobedio je među oko 1.000 imena pristiglih iz celog sveta.

Izbor je bio posebno domišljat iz dva razloga. Pluton je ime iz grčke i rimske mitologije, čime je zadržana tradicija imenovanja planeta, dok su početna slova imena „Pluto“ ujedno predstavljala inicijale Persivala Lovela.

Iako je Pluton 2006. godine izgubio status planete, značaj Tombovih otkrića time nije umanjen

Njegova naučna karijera trajala je decenijama. Otkrivao je zvezde, zvezdana jata i asteroide, a bavio se i drugim neobičnim pojavama na nebu. Kasnije je predavao i na Državnom univerzitetu Novog Meksika.

Njegova životna priča dobila je gotovo simboličan završetak kada je NASA-ina svemirska letelica New Horizons 2015. godine konačno stigla do Plutona.

Na letelici se nalazila i mala količina Tombovog pepela.

Tako se čovek koji je otkrio Pluton, makar simbolično, približio tom udaljenom svetu više nego bilo koji čovek pre njega.

U njegovu čast, velika oblast u obliku srca na površini patuljaste planete dobila je naziv Tombaugh Regio.

Danas posetioci opservatorije Lowell, koja funkcioniše i kao naučni centar i kao muzej, mogu da vide teleskop koji je Tombo napravio na porodičnoj farmi i koji je odigrao ključnu ulogu u njegovoj životnoj priči.

Njegova otkrića bila su izuzetna, ali možda je najvažniji deo Tombovog nasleđa njegova upornost

Život mu je više puta davao razlog da odustane od svog sna. Siromaštvo, propali usevi, prekidi školovanja i okolnosti na koje nije mogao da utiče mogli su da zaustave njegov put pre nego što je on zapravo i počeo.

Ali Tombo nije prestajao da gleda u nebo. Umesto da čeka idealne uslove, koristio je ono što je imao i pronalazio način da nastavi da radi.

Na kraju, Klajd Tombo nije samo otkrio jedan svet na samom rubu Sunčevog sistema.

Njegova priča postala je primer kako razliku između sasvim običnog i izuzetnog života ponekad pravi samo odluka da se potraga ne prekine.