14
Jedan od najvažnijih motiva za istraživanje svemira jeste – potraga za životom van Zemlje. Sama pomisao da bi Zemlja mogla biti jedina planeta sa životom izaziva nelagodu. Zato pažnju usmeravamo ka Marsu, ali i ka ledenim mesecima Jupitera i Saturna, koji kriju okeane ispod površine. Ali, Venera, iako deluje negostoljubivo, i dalje zaokuplja interesovanje naučnika.
Zanimljivo je da Venera, uprkos ekstremnim uslovima, ima mnogo sličnosti sa Zemljom – po veličini, masi i sastavu. I ona se nalazi unutar tzv. nastanjive zone, iako neki smatraju da je tu samo „na papiru“. Dok je Zemlja ostala pogodna za život, Venera je doživela drastičan preokret – njenom atmosferom danas dominira ekstremni efekat staklene bašte.
Pročitajte još
14
7
25
Upravo zbog toga Venera je dragocena za nauku – može nam pomoći da shvatimo kako planete koje naizgled liče mogu postati potpuno različite. Kako potraga za životom prelazi granice Sunčevog sistema i usmerava se ka egzoplanetama, Venera postaje ključni primer kako izgleda svet koji je možda mogao biti sličan Zemlji, ali nije.
Na nedavno održanoj Lunarnoj i planetarnoj naučnoj konferenciji 2025. godine, predstavljeno je novo istraživanje koje pokušava da odgovori na pitanje: Postoji li (ili je postojao) život na Veneri?
Istraživanje nosi naziv „Verovatnoća života na planetama: Venerina jednačina života i nepoznanice za druge svetove“, a vodi ga doktorka Dajana Gentri iz NASA-inog istraživačkog centra Ames.
Autori uvode koncept Venerine jednačine života (VLE) – matematičkog okvira koji, slično poznatoj Drejkovoj jednačini, pokušava da proceni šanse za postojanje života, u ovom slučaju – na Veneri. I kao kod Drejkove jednačine, većina parametara nije poznata, ali ovaj model služi kao alat za razmišljanje i istraživanje.
VLE koristi tri ključna faktora:
Za razliku od drugih planeta, Venera možda nije oduvek bila tako negostoljubiva. Naučnici veruju da je nekada imala vodu, čak i merenja temperature i pritiska slična Zemlji – posebno u sloju oblaka na visini od oko 50 km. Tada su mogle postojati površinske vode i uslovi pogodni za nastanak života, u vreme kada se život razvijao i na Zemlji – u periodu kasnog Hadeja i ranog Arhaika.
Ova ideja deluje kao naučna fantastika, ali nije nova: postoji hipoteza da ako je život ikada nastao na Veneri, mogao bi da preživi u oblacima, gde su uslovi još uvek relativno stabilni i ne tako ekstremni kao na površini.
Origination (O) obuhvata faktore kao što su: mogućnost da je život nastao spontano (abiogeneza), putem panspermije (širenje sa druge planete), ili kombinacijom više puteva. Jednom kada nastane, mora da se „proširi“ – što je dodatna nepoznanica.
Robustnost (R) zavisi od dostupnosti esencijalnih elemenata poput ugljenika, vodonika, azota, kiseonika, fosfora i sumpora (CHNOPS), kao i od energetskih izvora. Venera je možda imala tektonsku aktivnost, što bi povećalo dostupnost ovih elemenata. Bez toga, život bi bio slabiji i manje otporan.
Kontinuitet (C) uzima u obzir faktore kao što su stabilnost zvezde, orbite, geoloških procesa, i izbegavanje katastrofa poput snažnih erupcija ili udara asteroida. U to spada i biogena nestabilnost – recimo, kada život menja uslove do tačke koja ugrožava sopstveni opstanak (kao što se desilo na Zemlji tokom Velike oksigenacije).
Iako imamo samo jedan poznati primer života – Zemlju, Venerina jednačina života predstavlja pokušaj da razumemo i zamislimo kako bi život mogao izgledati na drugim planetama. Ona nas podseća koliko malo znamo – ali i koliko pitanja vredi postaviti.
„Iako nas ograničava činjenica da poznajemo samo život sa Zemlje, naše razumevanje njegovog nastanka i razvoja može da posluži kao osnova za prepoznavanje potencijalnih oblika života drugde u svemiru“, zaključuju autori.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare