Četiri crna jajeta izronila su iz mračnog srca okeana, a u njima su se krila stvorenja koja izgledaju kao vanzemaljci

Upravo takav primer dolazi iz Japana, gde su naučnici sa Univerziteta u Tokiju i Univerziteta Hokaido tokom istraživanja Pacifika naišli na misteriozna, potpuno crna jaja. Otkriće je zabeleženo dok su upravljali daljinski upravljanim podvodnim vozilom, na dubini od oko 6.200 metara.

Reč je o maksimalnoj dubini abisopelagične zone, koja predstavlja najdublji sloj većine okeana. Ispod nje postoje hadopelagične zone, koje su tehnički još dublje, ali se javljaju isključivo u dubokim okeanskim rovovima. Svako biološko otkriće u ovom pojasu ima izuzetnu naučnu vrednost, jer su životni ciklusi organizama koji tamo žive uglavnom nepoznati.

Ne znajući o kakvim je jajima reč, morski biolog sa Univerziteta u Tokiju Jasunori Kano, koji je u tom trenutku upravljao vozilom, odlučio je da uzme uzorak i iznese ga na površinu radi detaljnije analize.

Iako je većina struktura bila pocepana i prazna, najmanje četiri su ostale netaknute. Kano je te neoštećene primerke prosledio timu biologa beskičmenjaka sa Univerziteta Hokaido. Nakon pažljivog pregleda, naučnici su shvatili da ta takozvana jaja zapravo nisu jaja, već čaure koje u sebi sadrže nekoliko pljosnatih crva.

„Kada sam ih prvi put video, pošto nikada ranije nisam video čaure pljosnatih crva i nisam znao kako uopšte izgledaju, pomislio sam da su možda protisti ili nešto slično“, izjavio je Keiči Kakuji sa Univerziteta Hokaido, koautor studije objavljene u časopisu Biology Letters, za IFLScience. „Pod stereomikroskopom sam zasekao jednu čauru i iz nje je iscurila mlečna tečnost. Kada sam tu tečnost razmakao pipetom, u omotaču sam uočio krhka bela tela i tada sam shvatio da je reč o čauri pljosnatih crva.“

Ovo otkriće posebno je iznenadilo naučnike, jer do sada nismo imali gotovo nikakva saznanja o abisalnim pljosnatim crvima. Nikada ranije nisu zabeleženi na tako velikim dubinama. Pre ovog nalaza, najdublji primerak pljosnatog crva pronađen je na oko 5.200 metara. Međutim, taj primerak bio je pričvršćen za komad drveta, pa nije bilo moguće sa sigurnošću utvrditi da li je zaista poticao sa te dubine ili je tamo dospeo potonućem. Još ranije, najdublji poznati nalaz bio je na oko 3.200 metara, navodi ScienceAlert.

Nakon dodatnih DNK analiza, tim je potvrdio da je reč o do sada neopisanoj vrsti iz kolena pljosnatih crva, Platyhelminthes. Ipak, u radu se navodi da, iako predstavljaju najdublje zabeležene slobodnoživeće pljosnate crve, ovi stanovnici dubokog mora na prvi pogled ne pokazuju značajne razlike u razvoju u odnosu na svoje srodnike iz plićih voda.

Iako su okeanske dubine i dalje obavijene velikim naučnim neznanjem, ovakva otkrića čine da razumevanje tih mračnih i teško dostupnih prostora postane makar za nijansu jasnije.