Zašto jesen ne počinje 21. u mesecu kao ostala godišnja doba, već 23.

Svake godine u septembru ponovo postavljamo isto pitanje: kada tačno počinje jesen, šta je zapravo ravnodnevnica i zašto proleće, leto i zima dolaze 21. u mesecu, a jesen tek 23?

Dok astronomi tačan početak jeseni računaju u minut na osnovu položaja Sunca, meteorolozi se drže jednostavnijeg sistema radi lakšeg praćenja statistike i klimatskih podataka, piše Punkufer.hr.

Tako meteorološka jesen počinje 1. septembra i traje do 30. novembra. Određuje se na osnovu fiksnih, celih kalendarskih meseci - septembra, oktobra i novembra - kako bi meteorolozi mogli lakše da prate, upoređuju i vode klimatsku statistiku.

Astronomska jesen počinje 22. ili 23. septembra, a završava se 21. ili 22. decembra. Određuje se prema tačnom astronomskom trenutku jesenjeg ekvinocija, odnosno ravnodnevice, kada Sunce na nebeskoj sferi prelazi nebeski ekvator.

Zvanični astronomski početak jeseni na severnoj Zemljinoj polulopti ove godine nastupa u sredu, 23. septembra u 2 sata i 5 minuta po srednjoevropskom letnjem vremenu (CEST).

U tom trenutku Sunce na nebeskoj sferi prelazi nebeski ekvator sa severa prema jugu. Na dan ekvinocija Sunce izlazi tačno na istoku, a zalazi tačno na zapadu, dok dan i noć na celoj planeti traju gotovo podjednako - približno po 12 sati.

Šta je ravnodnevnica (ekvinocij)?

Reč ekvinocij potiče od latinskih reči aequus (jednak) i nox (noć), a naša reč ravnodnevnica je prevedenica.

Tokom godine Zemljina osa rotacije nagnuta je pod uglom od oko 23,5 stepeni u odnosu na ravan njene putanje oko Sunca. Zbog tog nagiba tokom godine jedno područje, severno ili južno, biva više izloženo Sunčevoj svetlosti.

Međutim, dva puta godišnje - u proleće i u jesen - Zemlja se na svojoj putanji nađe u položaju u kojem njena osa nije nagnuta prema Sunčevoj svetlosti niti od nje. Sunčevi zraci tada padaju uspravno na Zemljin ekvator, zbog čega obe polulopte dobijaju jednaku količinu svetlosti.

Iako naziv ravnodnevnica sugeriše da dan i noć traju jednako, odnosno po 12 sati, zbog atmosferske refrakcije - prelamanja svetlosti u Zemljinoj atmosferi - i načina na koji definišemo izlazak Sunca, na sam datum ekvinocija dan zapravo traje nekoliko minuta duže od noći.

Zašto jesen počinje 23. septembra?

U narodu je uvreženo pravilo da godišnja doba počinju 21. u mesecu, ali je astronomska stvarnost znatno dinamičnija. Prirodni razlozi leže u kombinaciji kalendarskih prilagođavanja i zakona nebeske mehanike:

Zemljina godina ne traje tačno 365 dana: Zemlji je za puni krug oko Sunca potrebno oko 365 dana, 5 sati, 48 minuta i 45 sekundi. Naš kalendar to "kašnjenje" od skoro šest sati svake godine nadoknađuje uvođenjem prestupne godine svake četiri godine, dodavanjem 29. februara. Zbog toga se tačan trenutak ravnodnevice svake godine pomera za približno šest sati unapred, a prestupne godine vraća za 24 sata unazad.

Eliptična putanja i Keplerovi zakoni: Zemljina putanja oko Sunca nije savršen krug, već elipsa. Prema Keplerovim zakonima, Zemlja se kreće brže kada je bliže Suncu, u januaru, a sporije kada je od njega udaljenija, u julu. Zbog toga godišnja doba na severnoj polulopti ne traju jednako dugo - leto traje nešto duže od zime, što pomera astronomske datume.

Variranje datuma: Jesenja ravnodnevnica na severnoj polulopti ne pada uvek 23. septembra. U zavisnosti od kalendarskog ciklusa i prestupnih godina, jesen može početi 22. ili 23. septembra, a izuzetno retko čak 21. ili 24. septembra. Međutim, do kraja 21. veka jesen će sve češće počinjati 22. septembra.

Takođe, vredi pomenuti da ni ostala godišnja doba ne počinju uvek striktno 21. u mesecu - letnji solsticij često nastupa 20. ili 21. juna, prolećni ekvinocij u savremeno doba najčešće nastupa 20. marta, dok zimski solsticij varira između 21. i 22. decembra.