"Ostalo je manje od 12 sati, vreme nam ističe, ovo je naša poslednja molba": Apel Srba iz zemalja Persijskog zaliva, kojima je onemogućeno da glasaju

Pismo državljana Srbije koji žive u zemljama Persijskog zaliva objavljujemo u celosti:

"Obraćam vam se sa poslednjom molbom, ne samo u svoje ime već i u ime državljana Srbije koji žive i rade u zemljama Persijskog zaliva — Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Kataru, Saudijskoj Arabiji, Omanu i Bahreinu.

Do isteka vremena u kojem još pokušavamo da nešto promenimo ostalo je manje od 12 sati.

Ne očekujemo čuda. Iskreno, posle svega što smo prošli, više i ne verujemo da će se bilo šta promeniti. Ali želimo da se zna. Želimo da ostane zabeleženo šta je srpska dijaspora uradila, kome se sve obratila, koliko je truda uložila i kako je, uprkos svemu, ostala bez mogućnosti da glasa u zemljama u kojima živi.

Ujedinjeni Arapski Emirati

Prema podacima koje je prikupila naša zajednica, za glasanje se prijavilo približno 1.000 državljana Srbije. Zvaničan broj i dalje nismo dobili.

U prva 72 sata poslato je više od 200 pojedinačnih prigovora i obraćanja Republičkoj izbornoj komisiji. Ministarstvu spoljnih poslova upućeno je više od 50 pojedinačnih obraćanja, a kontaktirane su i brojne evropske i međunarodne institucije.

Obraćali smo se Evropskom parlamentu, Evropskoj komisiji, OEBS-u, ODIHR-u, Savetu Evrope, Venecijanskoj komisiji i brojnim predstavnicima međunarodnih organizacija.

Kontaktirali smo domaće i strane medije. Tema je već bila prisutna u javnosti, uključujući i vašu redakciju.

I pored svega, odgovor na najjednostavnije pitanje i dalje nemamo: zbog čega su državljani Srbije pozvani da se prijave za glasanje u inostranstvu ako im na kraju nije omogućeno da tamo glasaju?

Prošli smo i kroz institucionalni krug bez kraja. Ministarstvo spoljnih poslova upućivalo nas je na Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, ono na Ambasadu, a Ambasada nas je ponovo vraćala Ministarstvu.

U jednom trenutku upućeni smo da podnesak predamo lično u pisarnici Ministarstva u Srbiji.

Lično. Iz inostranstva.

Istovremeno, tokom 2026. godine, Kolumbija, Peru, Švedska, Letonija i Brazil uspeli su da organizuju glasanje svojih državljana u UAE.

Zašto Srbija nije?

Katar

U Kataru situacija nije ništa bolja.

Kao administrator grupe „Srbi u Dohi“, lično sam učestvovala u pokušajima da okupimo naše državljane i utvrdimo koliko ljudi želi da glasa.

Samo kroz anketu u našoj grupi prikupili smo 109 izjašnjavanja zainteresovanih građana.

Doktorka Marija Jović iz Ambasade Srbije u Dohi odgovarala je na naše pozive, ali nikada nismo dobili zvaničan broj prijavljenih birača.

Prema informacijama kojima raspolažemo, troje građana upućeno je na Kipar, a ostali na Srbiju. Kao obrazloženje navedena je bezbednosna situacija u regionu.

Međutim, nismo dobili konkretno objašnjenje na osnovu kojih procena je takva odluka doneta, niti zbog čega nije razmotreno drugo rešenje.

Povezivanjem zajednica iz Katara i drugih zemalja došli smo do približno 350 zainteresovanih građana. Pokušali smo da povežemo UAE, Katar, Saudijsku Arabiju, Oman i Bahrein, kako bismo pronašli mogućnost zajedničkog glasanja.

Ni taj pokušaj nije doneo rezultat.

I dalje nemamo zvanične brojeve prijavljenih građana. I dalje nemamo biračka mesta. I dalje nemamo odgovore.

A šta je sa našim glasovima?

Veliki broj nas i dalje je upisan u birački spisak na adresama u Srbiji.

Neki će uspeti da otputuju i glasaju. Neki neće. Neki nemaju novca za avionsku kartu, neki ne mogu da dobiju slobodne dane, a neki jednostavno nisu u mogućnosti da u poslednjem trenutku organizuju putovanje.

Kako da proverimo da li je neko glasao u naše ime?

Kako da budemo sigurni da naši glasovi neće biti zloupotrebljeni?

Kome da se obratimo da bismo dobili garanciju da se to neće dogoditi?

Ne tvrdimo da je do zloupotrebe došlo. Ali posle svega što se dogodilo, imamo pravo da postavimo ova pitanja i da dobijemo odgovore.

Postoji još nešto što javnost u Srbiji mora da razume.

Kod nas nije isto kao u Evropi

Mi u zemljama Zaliva nemamo iste mogućnosti javnog političkog delovanja kao naši državljani u Evropi.

Javni protesti, politička okupljanja i organizovanje podležu strogim lokalnim ograničenjima. Ne možemo jednostavno da izađemo na ulice, organizujemo demonstracije ili javno izrazimo nezadovoljstvo bez rizika od posledica u zemljama u kojima živimo i radimo.

Zato smo koristili ono što nam je bilo dostupno.

Pisali smo. Zvali smo. Slali smo prigovore. Prikupljali potpise i podatke. Povezivali ljude. Kontaktirali ambasade, ministarstva, izborne institucije, međunarodne organizacije i novinare.

Uradili smo sve što smo znali i mogli.

I sada se pitamo: šta još dijaspora treba da uradi da bi joj bilo omogućeno da ostvari svoje osnovno građansko pravo?

Koliko još institucija treba da kontaktiramo? Koliko mejlova da pošaljemo? Koliko prigovora da podnesemo? Koliko puta treba da objašnjavamo da smo i mi državljani Srbije?

Nije u redu da ljudi koji su se blagovremeno prijavili za glasanje na kraju ostanu bez mogućnosti da glasaju u zemlji svog boravka, bez jasnog i konkretnog obrazloženja.

Nije u redu da građani moraju sami da istražuju propise, traže nadležne institucije i pokušavaju da reše problem koji bi država trebalo da rešava.

Nije u redu da se naša pitanja prebacuju sa jedne institucije na drugu, dok vreme ističe.

Mi nismo tražili ništa posebno. Nismo tražili privilegije. Tražili smo da nam se omogući da glasamo.

I zato vam se obraćam još jednom.

Znam da je vaša redakcija već izveštavala o ovom problemu i želim da se iskreno zahvalim vašem timu na dosadašnjoj pažnji i prostoru koji ste nam dali.

Ali vas molim da, ako postoji mogućnost, još jednom objavite šta se dogodilo i šta su građani Srbije u zemljama Zaliva preduzeli kako bi ostvarili svoje pravo glasa.

Možda više nema vremena da se bilo šta promeni. Možda će i ovaj poslednji pokušaj ostati bez rezultata.

Ali ne želimo da ostane utisak da dijaspora nije bila zainteresovana, da se nije prijavila, da nije reagovala ili da nije pokušala.

Naprotiv.

Ovoga puta ljudi su se povezali, organizovali, odvojili svoje vreme, prikupljali informacije, pisali institucijama i tražili rešenje.

I ostali bez njega.

Ne želimo da ova priča nestane onog trenutka kada se biračka mesta zatvore.

Želimo da se zna šta se dogodilo, da nadležni odgovore na pitanja koja smo postavili i da se utvrdi kako je moguće da toliki broj državljana Srbije ostane bez organizovanog glasanja u zemljama u kojima živi.

Možda je ovo naša poslednja nada da će se nešto promeniti pre izbora.

Ali je svakako i naša poslednja molba da se o onome što se dogodilo ne ćuti.

Hvala vam na vremenu, dosadašnjem izveštavanju i svemu što je vaša redakcija učinila da se glas naših građana čuje", piše u dopisu grupe „Srbi u Dohi“.