Ove planine su možda bile više od Everesta: Evo šta kažu istraživači

Naučnici još nemaju konačan odgovor, ali tragovi sačuvani duboko u Zemljinoj kori ukazuju na to da su drevni planinski lanci mogli da dostignu ogromne razmere, piše Live Science.

Planine koje su nestale pre stotina miliona godina

Geolozi ne mogu sa sigurnošću da utvrde koji je vrh bio najviši u dalekoj prošlosti. Planine nastaju kada se tektonske ploče sudaraju, zbog čega se delovi Zemljine kore izdižu i formiraju planinske lance. Međutim, tokom miliona godina erozija postepeno razara njihove vrhove, dok se tragovi nekadašnjih planina skrivaju u stenama duboko ispod površine.

Zemljina kora može da se uporedi sa ledenim bregom: samo mali deo planine vidi se iznad površine, dok se njen znatan deo nalazi ispod nje. Što je planina veća, to su dublji i njeni koreni u Zemljinoj kori.

Himalaji, na primer, imaju korene koji sežu i do oko 80 kilometara u dubinu. Najviši vrh na svetu zato predstavlja samo mali deo ogromne stenske mase koja ga podržava. Ipak, postoji granica do koje planina može da raste, jer bi pod sopstvenom težinom mogla da postane nestabilna.

Himalaji su počeli da se formiraju pre oko 50 do 40 miliona godina, kada su se sudarile Indijska i Evroazijska tektonska ploča. Po geološkim merilima, to je relativno mlad planinski lanac. Njegovi vrhovi i danas rastu, jer se ove ploče i dalje pomeraju jedna prema drugoj, mada ih istovremeno oblikuju erozija i drugi prirodni procesi.

Drevni planinski lanac koji je možda bio visok kao Everest

Jedan od glavnih kandidata za nekadašnji planinski lanac ogromnih razmera jeste takozvani transgondvanski superplaninski lanac. Počeo je da se formira pre oko 650 miliona godina, kada su se delovi kontinenata sudarali i stvarali superkontinent Gondvanu.

Gondvana je kasnije počela da se raspada, ali su tragovi drevnih planina ostali sačuvani u oblastima današnje južne Indije, Šri Lanke, Tanzanije i Kenije. Geolozi u tim predelima mogu da pronađu stene koje su nekada bile duboko ispod površine drevnog planinskog lanca.

Prema procenama istraživača, ovaj sistem mogao je da se prostire na dužini čak tri puta većoj od Himalaja. Pojedini tragovi ukazuju na to da su njegovi koreni sezali oko 60 kilometara u dubinu, što naučnicima daje razlog da pretpostave da su vrhovi mogli da dostignu visinu uporedivu sa Everestom.

Istraživači smatraju i da je ovaj planinski sistem možda imao visoku visoravan, sličnu Tibetanskoj visoravni, koja se danas nalazi u blizini najviših vrhova Himalaja, prenosi Danas.rs.

Postojali su i drugi kandidati

Transgondvanski lanac nije jedini mogući kandidat. Naučnici proučavaju i ostatke planina koje su nastale tokom formiranja superkontinenta Rodinije, pre oko 1,3 milijarde godina. Tragovi ovog drevnog planinskog sistema danas se mogu pronaći u delovima jugoistočnog Ontarija u Kanadi i severozapadnog Vermonta u SAD.

Još stariji planinski sistemi povezani su sa superkontinentom Nuna, koji je postojao pre oko dve milijarde godina. Istraživači su tragove njegovih nekadašnjih planina tražili proučavajući kristale cirkona sačuvane u Zemljinoj kori.

Ipak, što se više vraćamo u geološku prošlost, to je teže rekonstruisati izgled planina. Rana Zemlja bila je toplija, a njena kora manje sposobna da podrži ogromnu težinu. Zbog toga su drevne planine možda imale drugačije karakteristike od današnjih.

Zašto možda nikada nećemo saznati koja je planina bila najviša?

Glavni problem je u tome što su planine koje su postojale pre stotina miliona ili milijardi godina uglavnom erodirale ili su njihovi ostaci promenjeni kasnijim geološkim procesima. Naučnici mogu da proučavaju sačuvane stene i minerale i na osnovu njih procenjuju veličinu nekadašnjih planinskih lanaca, ali je gotovo nemoguće odrediti tačnu visinu pojedinačnog vrha.

Zbog toga istraživači trenutno ne mogu sa sigurnošću da kažu da li je neka planina zaista nadmašila Everest. Među glavnim kandidatima nalaze se drevni transgondvanski lanac, planine povezane sa superkontinentom Nuna i današnji Himalaji.

Jedno je sigurno: Zemljina prošlost krije planinske sisteme čije razmere tek pokušavamo da razumemo. Možda je Everest najviši vrh koji danas možemo da vidimo, ali geološki tragovi ostavljaju otvorenom mogućnost da su u davnoj prošlosti postojale planine koje su mu bile ravne, ili čak više.