Prvi april obeležava se kao svetski dan šale, ali da se ne lažemo - više je "dan budala" koji nas poziva da nekog nateramo da poveruje u našu šalu.
Istorijski zabavnik piše da se najranija povezanost između 1. aprila i pravljenja smicalica javlja se u Čoserovim Kanterberijskim pričama iz 1392. godine, ali postoje indicije da je reč o mnogo starijem prazniku.
Neki istoričari veruju datira još iz biblijskih dana. Prema članku iz jednih engleskih novina objavljenom 1789. godine, upravo tog datuma je Noje prvi put poslao golubicu u potrazi za kopnom i to, kako se pokazalo, prerano. Još jedno religijsko tumačenje ovog datuma tvrdi da je baš na današnji dan Pontije Pilat poslao Isusa do Iroda i nazad.
Pročitajte još:
Jedan od korena ovog praznika pripisuje se rimskoj tradiciji Hilaria – prolećnom festivalu koji se održavao oko 25. marta, u čast prvog dana godine kada je dan duži od noći, piše Edukacija. Taj dan, slavilo se igrama, svečanostima, ali i maškarama, kada je običan narod imitirao nobles.
Po jednoj teoriji, tradicija prvoaprilskih šala je počela sa reformom kalendara u Francuskoj sredinom 16. veka, kada je Nova godina sa prvog aprila pomerena na prvi januar. Naime, francuski kralj Karlo IX je 1564. godine uveo novi kalendar, a kako su tada vesti sporo putovale mnogi su nastavili da slave po starom kalendaru – 1. aprila. Oni upućeni su im se rugali i prozvali ih “aprilskim ludama”. Englezi, s druge strane, misle da je dan šale preuzet sa Istoka, a 1. april zovu “Danom svih glupaka”.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar