Vodič za savladavanje izazova tokom pandemije korone

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Gordana Čomić istakla je da virus korona možda jeste rodno neutralan, ali nije rodno slep."Mnogo više muškaraca biva zaraženo i umire od ovog virusa, nauka nema objašnjenje. To da nije ni neutralan osećamo jer je sve tokom pandemije palo na sve. Žene u zdravstvu, u školstvu, socijalnoj zaštiti i raznim servisima, brizi i staranju o svojoj porodici... Plan ministarstva je da ostvari dijalog o merama društva i države da učinimo nešto da se odužimo ženama za sav dodatni napor koji su uložile noseći epidemiju na svojim leđima. Da li će to biti skraćivanje vremena do penzije ili koeficijent, produženje porodiljskog bolovanja za žene koje su se porodile tokom pandemije, mi moramo pokrenuti taj dijalog sa ljudima koji se kod nas bave položajem žena. Svet koji je postojao pre pandemije više se neće vratiti. Ono što ne znamo je kada će virus nestati i kako će svet tada izgledati. Znamo da život u neizvesnosti menja ponašanje, narušava ekonomiju, i Srbija će se obavezati da kažemo da smo svesni koliko je pandemija pala na žene", kazala je ministarka Čomić.Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković izrazila je žaljenje što se na događaju pojavljuje u ulozi zvaničnika i što nema priliku da podeli svoja iskustva i izazove."Suočili smo se sa novim problemima dok su se stare nejednakosti i problemi, produbili. Žene su zbog toga što se u najvećem procentu nalaze na prvoj liniji odbrane od koronavirusa, najviše i izložene, ali tu su i žene sa invaliditetom, žene preko 65 godina, žene na selu, Romkinje... sve smo pogođene. Ja bih volela da sam u onom delu "šta sam naučila" jer sam u školi mrzela fiziku, a evo, juče sam savladala vektore. Otkrili smo nove kapacitete i muškaraca i žena. Kada nemamo izbora, učenje ide mnogo brže, sedneš i naučiš, čak i vektore. Isto je i sa muškarcima: ako nema nikoga da pomogne njegovim roditeljima, naučiš, pozoveš... Mnoge organizacije su se usmerile da na licu mesta pruže brzu obuku kako pružiti negu. Potrebni su nam takvi servisi jer i kada prođe ovaj virus, sigurna sam da će se pojaviti neki novi. Najgore što možemo je da ne uradimo detaljnu analizu i ne pripremimo se za tu budućnost jer ćemo se tada vratiti mnogo koraka unazad", poručila je poverenica.Milana Rikanović, šefica Kancelarije za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women Srbija), govorila je o tome, kako su se emotivni, finansijski i svi drugi resursi u novim okolnostima značajno iscrpli."Važno je da zastanemo i pogledamo šta smo naučile. Da li mi možemo nešto da popravimo, kakva nam je podrška potrebna. Šta možemo da zahtevamo da se uradi da bi svima nama bilo bolje. Videli smo na svaka kriza udara one najranjivije. Radili smo brojne analize kako je kovid 19 uticao na žene na selu, na promene u ekonomiji nege, kako je uticao na žensko preduzetništvo, tržište rada. Svuda su efektri drugačiji za muškarce i žene. Sada kada su sve oči uprte u napore zdravstva, znajući da je 80 odsto žena zaposleno u ovom sektoru, mi znamo i čiji su to zapravo napori. Žene su zastupljene i u drugim neformalnim oblicima usluživanja, uglavnom su žene dobijale otkaze ili odlazile na prinudne odmore. Većina žena koja je dala otkaz rekle su da više nisu mogle da balansiraju privatni i profesionalni život. Mi pozivamo i muškarce i žene da ostanu kod kuće, ali šta kada više ta kuća nije naše sigurno mesto", predočila je neke od najvećih izazova Milana Rikanović.Uprkos želji da nam se pridruži, mlada pesnikinja Radmila Petrović, zbog obaveza na poslu, poslala nam je video-poruku u kojoj je istakla važnost poruka koje ostavljamo mladim ljudima koji tek traže svoj put.https://www.youtube.com/watch?v=qTKXvQbrcEs&feature=emb_title"Naučila sam da cenim slobodu kretanja, više nego ikada. Period je bio težak za sve nas. Imala sam priliku da ispitam sve svoje pozicije, šta jesam i još važnije, šta želim da postanem, šta smatram srećom. Nisam stručnjak za ženska pitanja, ali ako se svi budemo ponašali licemerno i govorili da živimo savršene živote, nikada se ništa neće promeniti. Kada se kao ja, rodite na selu kao "opet žensko" nađete se u situaciji da, ma koliko vi bili uspešni i dobro radili to što radite, zaključak je, "da si bar muško". Ne želim da ijedna devojčica raste uz takve komentare! Poručila bih svima koji bi da komentarišu mlade ljude, da prvo porazmisle o tome, kakve će to posledice da ostavi", zaključila je Radmila.Marija Ratković, aktivistkinja za prava žena, takođe se obratila video-porukom. Ona je napomenula između ostalog i važnost seksualnog i obrazovanja o reproduktivnom zdravlju mladih, na čemu sarađuje sa nekoliko svojih mentorina.https://www.youtube.com/watch?v=GTjFHYhuA24&feature=emb_title"Uz to, posvećena sam već četiri godine pisanju i uređivanju svog prvog romana tokom ove neverovatnom vremenu. Vezano je za transformacije u našem ličnom i poslovnom životu. Tu je veliki značaj zajedništva, brige o drugima: brige kako da se ne zarazimo, ali i kako možemo da radimo bolje za zajednicu, da pomognemo na načine na koje ranije nismo mogle. Pitanje inovacija na svim planova bi moglo da bude ključ našeg budućeg funkcionisanja. Da budemo ispred katastrofa koje će sigurno uslediti. Da promenimo načine na koje smo se do sada ponašali prema prirodi i resursima. Nadam se da smo svi mnogo naučili o tome, kako ćemo dalje živeti. Sigurna sam da ćemo sve one divne stvari zadržati, a promeniti ono što nas je kočilo. Znam da nam je svima teško i da treba iskoračimo i steknemo širu sliku. Moja osnovna poruka je da se pobrinemo za sebe, ponegujemo se, budemo dobro i zdrave i da iz te pozicije zdravlja i unutrašnjeg mira, delujemo za zajednicu."Najmlađa ambasadorka kampanje "Žene govore", Teodora Stojilković, aktivistkinja za prava žena i promoterka dijaloga u svojoj sredini u Bujanovcu, obratila se uživo istakavši izazove sa kojima se suočila početkom pandemije."Moja majka je samohrana, pa nam ni pre pandemije nije bilo lako. Upisivanje drugog najprestižnijeg univerziteta na svetu nije dolazilo u obzir, ali srećom, u pandemiji su prijemni ispiti bili onlajn, pa nisam morala da plaćam put u Francusku. Obratila sam se Mariji Ratković koja mi je pomogla da sve to ostvarim. Kada sam primljena, bilo je nemoguće da plaćam boravak tamo. Počela sam da pišem i drugim ljudima i govorim za šta se borim, zbog čega mi je to važno i dobila neverovatnu pomoć najrazličitijih ljudi, Potom je usledila i stipendija...", ispričala je Teodora.Tok kampanje i istraživanja ukratko je predstavila Aleksandra Malušev iz Miksera, dok je psihološkinja Branka Drašković predstavila Priručnik i konkretne alate čija se primena preporučuje u svim potencijalnijm budućim kriznim situacijama: Dnevnik stresa, određivanje prioriteta, upravljanje vremenom i najvažnije, pogled na sebe: tretiramo li sebe tokom teških i nepoznatih situacija kao žrtvu ili kao borca!***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram