Nije samo Valjevo, svi smo pukli

Zdravlje 30. nov. 202014:22 > 15:56
Podeli:
saobraćajna nesreća
Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Serija crnih događaja u Valjevu dodatno otežava napetu i neizvesnu situaciju s koronavirusom u kojoj smo svi predugo zapeli. Što je još gore, nije je teško objasniti u datim okolnostima.

Cela Srbija danas gleda u Valjevo, gde se tokom prethodne noći odvila serija crnih događaja koji podsećaju da su mnogi na ivici psihičke snage – medicinski radnici su se fizički sukobili u kovid-ambulanti, jedna žena skočila je sa petog sprata bolnice, a jedna tinejdžerka hospitalizovana je nakon što je popila čak 70 tableta antidepresiva. Psihologe takve vesti ne iznenađuju, s obzirom na situaciju u kojoj nam je pandemija koronavirusa svima „izmakla tlo pod nogama“.

Pročitajte još:

„Ne treba psiholog da nam kaže koliko su vremena sumorna, izloženost lošim vestima permanentna, a neizvesnost nikada veća. Živimo u vremenu koje neki nazivaju novom normalnošću, jer je ljudima teško objasniti život u nenormalnosti. Svi naši modeli ponašanja su promenjeni, učimo da radimo, družimo se, komuniciramo u novonastalim okolnostima. Sve i da je kontekst najpozitivniji – bilo bi nam teško da se adaptiramo i ta adaptacija svakako zahteva neko vreme. A kontekst je negativan. Jako negativan. Naši roditelji, prijatelji, kolege i poznanici se bore za život, imamo osećaj bespomoćnosti, izigranosti od strane države, nemamo poverenja u zdravstveni sistem, nemamo kontrolu nad sopstvenim životima. Sve to jako negativno utiče na psihu i onih ljudi za koje okruženje kaže da ima čelične nerve. A mnogo ljudi kod nas je i pre pandemije imalo nerve kao niti paučine“, objašnjava psihološkinja Ana Mirković u razgovoru za portal Nova.rs.

Pod ovakvim pritiskom često više ne rade ni mehanizmi odbrane na koje smo se ranije oslanjali.

„U ovakvim situacijama, obojenim neizvesnošću i strahom, sve veći broj ljudi prijavljuje stalno tinjajući nemir u grudima, konstantno iščekivanje nečeg lošeg, uznemirenost i nesanicu. Strah od gubitka posla, gubitka dragih ljudi, strah od smrti. Svi mehanizmi odbrane se urušavaju jer ova pandemija traje već dugo i nemamo predstavu ni nagoveštaj njenog završetka“, ističe Mirković.

I tako imamo situaciju da u trenutku kad su nam solidarnost, empatija, psihička snaga i stabilnost najpotrebniji, ljudi „pucaju po šavovima“ i skreću u agresiju.

Pročitajte još:

„Mi živimo u društvu u kome se agresija neguje i već dugo godina je na ceni. Preplavljeni smo govorom mržnje sa medija, verbalno, fizičko, socijalno i digitalno nasilje su prisutni u svim elementima društva. Sada, kada je vreme ovakvo, kada mehanizmi odbrane velikog broja ljudi ne funkcionišu, postaje vidljivo sve ono što se u nekim drugim okolnostima i može, kako tako, iskontrolisati“, kaže Mirković.

S druge strane, postoje zdraviji načini da se nosimo s haotičnom svakodnevicom – psihološkinja Radmila Grujičić je nedavno za naš portal otkrila efikasan mehanizam koji nam može pomoći u tome, a ako ste svesni da vam je potrebna psihološka podrška i pomoć, ne ustručavajte da je zatražite.

KAKO POTRAŽITI POMOĆ

Ako nisi siguran kome da se obratiš za pomoć, a osećaš da ti je potrebna, za početak, imaj na umu da je tvoj lekar opšte prakse u mogućnosti da te uputi stručnjaku za mentalno zdravlje i konsultovanje s njim je prvi korak ka lečenju. Ipak, ukoliko iz nekog razloga ne možeš tim putem, u nastavku su navedena mesta i ljudi koji te mogu uputiti ili koji pružaju dijagnostičke i terapijske usluge za depresiju.

PRVA POMOĆ

Psihocentrala

Crnogorska 2/16, Savski Venac, Beograd

Telefon: 064 2288885

Email: [email protected]

Psihocentrala je psihoedukativna organizacija nastala zalaganjem grupe profesionalaca i entuzijasta okupljenih oko zajedničkog cilja da unaprede mentalno zdravlje nacije. Na sajtu https://www.psihocentrala.com nalazi se spisak institucija u Srbiji koje koje imaju zaposlene lekare specijaliste psihijatrije ili neuropsihijatrije, pomoć pri izboru psihoterapeuta ili psihologa, kao i “prvu pomoć” u borbi s depresijom.

Centar Srce

Telefon: 0800-300-303

Email: [email protected]

Centar “Srce” sa sedištem u Novom Sadu je volonterska, nevladina, neprofitna organizacija koja se bavi pružanjem emotivne podrške osobama u krizi i prevencijom samoubistva. Radno vreme je 17 do 23, svi pozivi su anonimni i pomoć je besplatna. Na sajtu www.centarsrce.org, se može naći dosta informacija i za osobe koje razmišljaju o samobistvu i za one koji žele nekom da pomognu, a postoji i android aplikacija centarsrce koja služi kao podrška, ali sadrži i lični plan podrške.

Klinika za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarević

Višegradska 26, Beograd

Centrala 011/3636400

Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva

Telefon: 011/7777000

Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva otvorena je u Klinici za psihijatrijske bolesti Dr Laza Lazarević. Na telefonski broj 011/7777000 mogu se javiti oni koji pomišljaju na samoubistvo ili njihova porodica, a sa njima će razgovarati stručnjaci iz oblasti mentalnog zdravlja – psihijatri, psiholozi, socijalni radnici. Svi pozivi su anonimni.

Institut za mentalno zdravlje

Palmotićeva 37, Beograd; telefon: 011/3307 500

Paunova 2; telefon: 011/2666 166, 011/2664 555

Institut za mentalno zdravlje je visokospecijalizovana ustanova koja obavlja bolničku i vanbolničku delatnost iz oblasti zaštite i unapređenja mentalnog zdravlja, psihijatrije odraslih, psihijatrije razvojnog doba, psihijatrije starih osoba, bolesti zavisnosti, neuropsihologije, epileptologije, kliničke neurofiziologije i psihofarmakologije. Pravo na lečenje na Institutu za mentalno zdravlje imaju svi građani Republike Srbije, a minimum neophodne dokumentacije koju je potrebno imati je:

– overena zdravstvena knjižica,

– uput za specijalistički pregled od lekara nadležnog Doma zdravlja.

– za pacijente koji nisu iz Beograda, uput mora biti overen od strane nadležne komisije.

Specijalistički konsultativni pregledi bolesnika sprovode se svakog radnog dana, na dve lokacije, u Institutu za mentalno zdravlje u Palmotićevoj 37 i u Paunovoj 2, od 8 do 20, bez prethodnog zakazivanja, ali uz obavezni prethodni uput lekara opšte prakse beogradskih opština ili lekara specijaliste psihijatrije drugih regiona Srbije.

Hospitalno (stacionarno) lečenje bolesnika u Institutu za mentalno zdravlje sprovodi se na kliničkim odeljenjima (Palmotićeva 37) ili u dnevnim bolnicama (Palmotićeva 37 i Paunova 2) uz neophodan uput regionalnog Zdravstvenog fonda o odobrenom bolničkom lečenju.

***

Bonus video:

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar