Veliko istraživanje razotkrilo mračnu stranu rada od kuće - jedna grupa ljudi je posebno pogođena

Poslodavci navode i da su se zaposleni delimično ulenjili, i da deo njih ne može kvalitetno da obavlja posao iz stana ili kuće. Manji broj može.

Rad od kuće, koji je tokom pandemije postao nužnost, za mnoge je prerastao u trajni standard. Fleksibilnost, izbegavanje gužvi i veća autonomija dugo su se smatrali glavnim prednostima takvog modela. Međutim, sve veći broj istraživanja pokazuje da dugotrajan rad na daljinu nosi ozbiljne posledice, posebno po mentalno zdravlje zaposlenih, prenosi Slobodna Dalmacija.

Neki bi rekli da to pogađa i njihove šefove, koji ne viđaju svoje radnike, teže upravljaju radnim procesima, dogovaraju zadatke i procenjuju koliko ko zaista radi.

Jedno od najopsežnijih istraživanja na tu temu, objavljeno 2026. godine u prestižnom časopisu "Science", analiziralo je podatke više od 580.000 radnika u Sjedinjenim Američkim Državama.

Autori studije utvrdili su jasnu povezanost između rada od kuće i porasta osećaja izolacije, psihičkog stresa, kao i povećane potrebe za terapijom i lekovima protiv depresije.

Zanimljivo je da je i sama istraživačica Ema Harington sa Harvarda, pokrenula istraživanje podstaknuta sopstvenim iskustvom.

U početku je bila izuzetno produktivna radeći iz svog stana, ali je ubrzo osetila negativne posledice potpune socijalne izolacije. Dani bez ikakvog kontakta sa drugim ljudima ostavili su snažan trag na njeno mentalno stanje.

Rezultati istraživanja pokazuju da radnici koji rade od kuće u proseku provedu dodatni sat dnevno u samoći. Taj naizgled mali pomak ima kumulativni efekat - povećava se nivo psihološkog distresa, a raste i broj ljudi koji traže stručnu pomoć.

Posebno su pogođeni oni koji žive sami: kod njih je zabeležen čak 83 odsto veći rizik da provedu ceo dan bez ikakvog ljudskog kontakta.

Iako mnogi zaposleni i dalje preferiraju rad na daljinu, stručnjaci upozoravaju da potpuna izolacija dugoročno može biti štetna. Nedostatak neformalnih razgovora, spontanih interakcija i osećaja pripadnosti kolektivu stvara prazninu koju digitalna komunikacija ne može u potpunosti da nadomesti.

Zbog toga sve više organizacija traži ravnotežu između fleksibilnosti i socijalne povezanosti. Hibridni modeli rada - tri dana u kancelariji i dva dana od kuće - češći timski susreti uživo i podsticanje društvenih aktivnosti unutar kolektiva nameću se kao neophodni koraci za ublažavanje negativnih posledica rada od kuće.

Iako se povratak u kancelariju mnogima ne čini privlačnim, jasno je da potpuna izolacija nije održivo rešenje. Radna efikasnost možda kratkoročno raste, ali bez stvarnog ljudskog kontakta dugoročno strada ono najvažnije - mentalno zdravlje.

Povremeni rad od kuće može biti koristan, ali samo povremeni. Rešenje je, dakle, u hibridnom modelu - većina dana u kancelariji, uz poneki dan rada od kuće.