43
U nedelju, pravoslavni hrišćani širom sveta proslavljaju Uskrs – najvažniji praznik u crkvenom kalendaru, poznat i kao praznik nad praznicima. U pitanju je dan kada se obeležava vaskrsenje Isusa Hrista, događaj koji predstavlja temelj hrišćanske vere.
Prema verovanju, Hristos je tog dana pobedio smrt i iznova došao među ljude, čime je otvorio vrata večnog života svima koji u njega veruju. Zato Uskrs nosi snažnu simboliku – ne samo vere, već i nade, obnavljanja i duhovnog preporoda.
Na dan praznika, iz pravoslavnih crkava širom zemlje oglašavaju se zvona, pozivajući vernike na jutarnju liturgiju. Vernici, pojedinačno i u porodicama, dolaze u hramove, donoseći ofarbana jaja – simbol života i vaskrsenja. Jedan deo jaja se ostavlja u crkvi, dok se drugi razmenjuje s prijateljima i rodbinom, često ispred samog hrama, kao znak poštovanja i radosti.
Pročitajte još
Porodični rituali zauzimaju posebno mesto u obeležavanju Uskrsa. Domaćica obično budi ukućane ranom zorom da bi se umili svežom vodom, a domaćin po povratku iz crkve prvi uzima vaskršnje jaje, nakon čega svi članovi porodice učestvuju u tradicionalnom tucanju jaja. Pozdravljaju se rečima: „Hristos vaskrse!“ – „Vaistinu vaskrse!“, što dodatno učvršćuje duh zajedništva.
Prema običaju, prvo što se tog dana jede jeste kuvano, farbano jaje. Nakon toga, sledi praznični ručak. Ako se desi da neko uđe u dom kao gost, prvo mu se poklanja jaje u znak dobrodošlice, pa se tek potom iznosi ostala trpeza.
Narodna tradicija čuva i poneko staro verovanje koje prati ovaj praznik. Jedno od njih savetuje da se na Uskrs ne ustaje kasno, niti da se dugo ostaje budan uveče, jer se smatralo da to može doneti zastoje u napretku i svakodnevnom životu.
Bez obzira na običaje, Uskrs ostaje dan kada se porodice okupljaju, kada se neguju vera, bliskost i poštovanje, i kada se slavi pobeda života nad smrću.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare